Датум: 28.08.2020., 00:02 / Категорија: Православље

Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице

Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице или Међудневница... један је од највећих хришћанских празника

Овај празник обележава се као успомена на смрт Богородице и, према црквеном предању, дан када се она вазнела на небеса и предала свој дух у руке Спаситеља. Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника.

Српска православна црква и остале православне цркве које користе јулијански календар, славе га 28. августа, односно 15. августа по старом, када се завршава и пост од 14 дана, односно две недеље.

Предање каже да је Богородица живела 60 година, док је њен живот на Земљи, према неким изворима, трајао 72 године, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову свету мисију.

Фреска Богородичиног успења

Сцена Успења Богородице обавезан је и неизбежан мотив у православном фреско-сликарству. Разлог томе је што је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве. Успење Богородице слика се, обавезно, на западним зидовима православних манастира. У српском манастиру Жича, задужбини Немањића с почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру. Ипак, по уметничким дометима, пруказ Успења је најбоље приказан у манастиру Сопоћани.

Историја успења

Успење Пресвете Богородице се празнује од четвртог века. Празновање је настало одвајањем од ранијег јединственог и јединог саборног празника Богородице, који је празнован дан након Божића – Сабора Пресвете Богородице. Као самостални празник, почео је да се прославља у Јерусалиму током шестог века.

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године, по жељи цара Маврикија, који је 15. августа (према јулијанском календару, односно 28. августа по грегоријанском) победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе овај празник. Најстарије сведочанство о овом празнику је у беседи јерусалимског патриајрха Модеста из седмог века. Један век касније, налазимо три беседе Светог Андреја Критског и три беседе Светог Јована Дамаскина на празник Успења. Јерусалимска црква празник прославља на гробу Богордодице у Гетсиманском врту.

Догађаји везани за Богородичину смрт нису сачувани у канонским новозаветним списима (у Новом Завету), него у апокрифном спису Дела Јованова. Тим описима је надахнута готово целокупни химнопис празника. По Делима Јовановим, пред смрт јој се јавио архангел Гаврило и објавио јој да ће ускоро напустити овај свет. Након што је Богородица све апостоле благословила, упокојила се. Јеврејин Јефоније напада њен одар, али му ангел Господњи огњеним мачем одсеца руке, које му бивају поново припојене телу након његовог покајања. Тело је погребено у Гетсиманији, да би трећи дан било узнето на небеса. Приказ где архангел одсеца руке овом Јеврејину, противнику хришћана, је чест мотив икона и фресака који приказују овај празник.

Међудневница

Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница. Верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.

Календар

По црквеном календару, Нова година почиње 1. Септембра, по јулијанском календару (по новом то је 13. – 14. септембар). Зато је последњи велики празник у години Успење Пресвете Богородице или Велика Госпојина, а први велики празник у црквеној (а некада и световној) Новој години је Мала Госпојина или Рођење Пресвете Богородице. Тако су празници поређани временским редом. Наравно, по старом, црквеном календару.