Датум: 09.03.2020., 18:50 / Категорија: Гастрономија

Да ли, заиста, постоји вештачки мед?

У новије време све чешће се говори о правом – природном – и такозваном вештачком меду. Да ли је то само мит или у овој тврдњи има истине?

У ери хипермаркета који купцима заиста нуде буквално све што је потребно за исхрану, али и много тога још, питање да ли је неки производ природан, орилигиналан или не, можда звучи несувисло. Ипак, традиционалисти који знају шта је шта, држе да је ово питање сасвим адекватно. Људи се намирницама не снабдевају само у великим ланцима продавница, већ често знају да изађу на класичне пијаце (тамо где их још има) или се одлуче да омиљену намирницу – у овом случају мед, набаве код пчелара или „пчелара“.

Развој технологије и хемије омогућава да се не само мед, већ и многобројне друге намирнице, клонирају до крајњих граница тако да ни они који себе сматрају добрим познаваоцима често могу да буду заведени и уверени да купују природни мед. А он то није. Дакле, хајде да видимо који су то детаљи по којима можемо да проверимо да ли је мед који желимо да купимо прави или је из „лабораторије“. Свакако, на лицу места је тешко, да не кажемо и неизводиво, проверити оригиналност овог пчелињег производа, па је савет да за почетак купите најмању могућу количину и када дођете кући испробате неколико трикова које ћемо Вам овом приликом открити. На тај начин ћете се уверити да ли је продавац био поштен према Вама и да ли заслужује поверење за наступајући период. Мед је, тако, најбоље куповати од проверених дистрибутера односно пчелара. Па кренимо редом.

• Најједноставнији начин, који може да се примени и на месту куповине, је такозвани „мехур“. Теглу у којој се налази мед треба окренути наопачке, за 180 степени. Ваздушни мехур који се том приликом појављује, код правог меда, треба да се креће одоздо нагоре средином тегле. Велика густина меда условљава и не дозвољава да се мехур креће уз зидове тегле. Ово је изводиво на собној или темератури околине.
• У народу је позната чињеница да мрави не воле мед. Ако канете мало меда на место где се скупљају мрави, они ће га у широком луку заобилазити. Уколико је мед индустријски, значи да садржи огромну количину шећера (од репе или трске, свеједно) који привлачи мраве. Ако ови инсекти нагрну на посластицу коју сте им наменили, то је сигуран знак да мед није пчелињег порекла.
• Уколико је мед у тегли апсолутно чист, без и једног јединог трага „нечистоћа“ (остаци листића воска, пчелињег саћа, дела крила пчеле и слично) посоји велика могућност да мед није природан. Неки ће да кажу да ће прави домаћин купцу понудити апсолутно пречишћен производ, и биће у праву. Ипак, по која трунчица „нечистоће“ ће потврдити оригиналност најслађег природног производа.
• „Водени тест“ је следећи начин да се утврди оригиналност меда. У теглу, или другу сличну посуду, треба улити чисту воду на собној температури. Потом, кашику меда треба усути са одређене висине у воду. Уколико мед потоне на дно и не отопи се у води собне температуре – прави је. Треба обратити пажњу и да ли ће испустити боју или не. Пчелињи мед никако неће да обоји воду у коју је потопљен.
• Док сипате мед у теглу са водом, обратите пажњу на нит меда који цури у теглу. Ако је мед прави, нит ће да буде постојана, никада неће да пукне. Чак ни ако експеримент обављате на ветру. Код индустријског меда нит ће свакако да се прекида и мед ће из кашике да излази у млазевима…

После ових неколико савета за испитивање оригиналности и квалитета меда, ево и пар ситница које треба знати: мед је идеалан заслађивач чаја, али га никако не треба стављати у врелу текућину. У том случају мед губи на ароми, укусу и појединим својствима. Како нико не може да пије врео чај, такве ситуације треба избегавати. Чај се заслађује медом када је млак. У таквим случајевима мед ће да се растопи у напитку и задржаће сва лековита својства и изворни укус.

Мед је најздравије узимати тако што се пусти да се отопи у устима конзумента. У том случају улази директно у крв – у изворном облику, без проласка кроз дигестивни тракт где бива изложен дејству киселине и разноразних ензима.

Познаваоци тврде да је мед у саћу лековит за особе које пате од парадентозе: мед у саћу треба да се жваће, полако, све док се не отопи сав мед у саћу. То ће допринети постепеном повлачењу ове непријатне болести која се све чешће среће у савременом свету, али и ојачати зубе, зубну глеђ и десни.

Следеће питање које се релативно често чује јесте каква је разлика између „доброг“ и „лошег“ меда… Да разјаснимо одмах: мед је мед, и ако потиче од пчела никако не може да буде лош. Постоје разне врсте меда (ливадски, липов, шумски, јако цењени храстов и друго), али пчеле ма где биле могу да произведу само један једини мед – природан. Ако се мед доведе у контакт с водом, може да се укисели. Следеће питање је да ли мед има рок употребе. Одговор је – НЕ. Мед стар више деценија, чуван у затвореним стакленим теглама, има иста својства и квалитет као и онај који су пчеле тек произвеле. Може ли то индустријски мед? Никако!