gif

Калемегдан – београдска тврђава

Српска престоница обилује знаменитостима које красе Београд и сведоче његовом миленијумском постојању. За почетак, кренимо од тврђаве Калемегдан и свега онога што се на њој може наћи – од историјских споменика. Шта препоручујемо да посетите и у чему да уживате, прочитајте у наставку.

Граница отоманског и аустроугарског царства, раскрсница светова, спој различитих култура, вера и језика… У једној реченици, то би могао да буде опис Калемегдана. У сваком случају, оно што би желели да нагласимо јесте да је Калемегдан као створен за одмор тела и душе: парови, породице или појединици треба да одвоје који сат и лагано прошетају уређеним површинама београдске тврђаве, поседе на клупицама и можда одиграју коју партију шаха, “часте” себе предивним погледом на ушће Саве у Дунав, сагледају Нови Београд и обиђу знаменитости…

Ови доживљаји су интересантни и ноћу, када су сви објекти и околина комплетне тврђаве осветљени. Поред историјских споменика, занимљива активност, на Калемегдану је и посета Зоо врту, који такође препоручујемо свим посетиоцима, били они деца или одрасли. А када се уморите, ту су сплавови уз реку, кафићи или ресторани које једноставно не смете да заобиђете.

Списак знаменитости које препоручујемо, без било каквог редоследа по значају уз додатни опис у наставку текста:

  • Црква Ружица
  • Капела Свете Петке
  • Римски бунар
  • Војни музеј
  • Барутана
  • Кула Небојша
  • Споменик победнику
  • Опсерваторија
  • Гробница Народних
  • Споменик захвалности Француској
  • Карађорђев топ
  • Споменик српским и руским борцима, ослободиоцима Београда
  • Уметнички павиљон Цвијета Зузорић
  • Природњачки музеј
  • Зоолошки врт
  • Јапанска чесма

Историјат Калемегданске тврђаве

Пре него што кренемо са описима свега препорученог, осврнимо се за кратко на саму историју тврђаве. Калемегдан се простире на 66 хектара и истовремено је најзначајнији културно-историјски комплекс у Главном граду. Њиме доминира Београдска тврђава лоцирана на самом ушћу Саве у Дунав, што овој грађевини даје посебан стратешки значај и положај. Он је током осамдесетих година 19. века претворен у парк. Та површина се у давна времена, док је тврђава била главно војно упориште Београда, користила за осматрање непријатеља и место на коме је војска ишчекивала предстојећи бој.

Прво планско уређивање Калемегдана започело је 1890. Војска је, тада, парк предала на управу Београдској општини. Пре Првог светског рата, Калемегдански парк се завршавао код доскорашњих камених степеница – путу ка доњој тераси. Иза ових степеница, земљиште је било запуштено и обрасло коровом све до 1929. године. Уређење тог дела претходило је проширењу парковиских површина и на Горњи град – 1931. У то доба, започиње нова ера Калемегдана, који постаје центар на коме се постављају споменици значајним личностима и догађајима.

А сада, кренио лагано у обилазак ове знаменитости: на београдску тврђаву Калемегдан се, у навећем броју случајева, улази из Кнез Михајлове улице. Директан улаз је, некако, најједноставнији и најомиљенији код већине гостију, јер се пре доласка на Калемегдан они шетају центром града, купују по радњама у Кнез Михајловој или су тек изашли из оближњег тржног центра у Рајићевој улици. Било како било, уморни или орни за даља истраживања, гости Београда улазе у парк и пролазе шеталиштем поред споменика који симболизује турску предају Београда у руке Срба. Исто то шеталиште често за да буде стециште разних продајних изложби на којима се могу наћи разноразне рукотворине мајстора старих заната, домаћи производа попут меда, слатког, пекмеза, зимнице… Или пак рукотворине у виду разноразнх фигурица, плетива, балона, шећерне пене и друго. Наравно, уз уредно поређане тезге налази се исто тако посложене клупице, које су саставни део читавог калемегданског комплекса. Стазом лево, пролази се поред фонтане посвећене риболовцима, па онда споменика Захвалности Француској.