Датум: 19.05.2020., 12:09 / Категорија: Некретнине и грађевинарство

Срби се враћају коренима?

Актуелна збивања која су нас сасекла средином марта, наметнула су нека нова правила живљења али и нагнала свеколики српски народ да размишља о бегу из градова и повратку природи

Вишедеценијски тренд миграције ка великим градовима – са циљем да се дође до Београда и његовог ширег центра, полако али сигурно добијају потпуно другачију слику. Наиме, приличан број становника из градских средина ако већ не предузима конкретне кораке, онда бар озбиљно размишља о „реверзибилним“ акцијама – повратку природи.

Луксуз или реална потреба?

Они мање драстични меркају куће са двориштем на периферији већих и великих градова, и то је – слободно можемо да кажемо – постао савремени тренд. По угледу на развијени запад, где иоле имућнији живе по периферијама а раде у центру града, сада се и свеколико Србље окреће таквом начину размишљања. А шта их је нагнало на тако нешто? Одговор је веома једноставан – виша сила. Рестриктивне мере које су, срећом, иза нас многе су избезумиле чињеницом да се из четири зида није могло нигде. Ту је утицај на психу био превелики. Власници кућа са окућницом су били привилеговани, јер су могли на „чист ваздух“, макар и у ограниченом простору. И да се разумемо једну ствар: овде ни у ком случају не покушавамо да исполитизујемо било шта, већ размишљамо о кретањима на тржишту некретнина и разлозима због којих је до њих дошло.

Куда се креће тржиште?

Управо таква ситуација је изнедрила нови начин размишљања на тржишту некретнина. Више није примаран циљ пронаћи некретнину у најурбанијим градским зонама, већ кућицу са двориштем на ободу града. Зато су цене таквих некретнина у успону, а маса власника који су огласили продају викендица или то намеравали да ураде – одустали од првобитне намере. Што из жеље да оазу мира сачувају за себе и поколења, што с намером да сачекају пораст цена на тржишту и профитирају од промета некретнине.

Шта је најпопуларније?

Актуелна потражња показује да је највише интересовања за куће и викендице са окућницом на удаљености од 15 до 20 километара од градова, што у случају Београда покрива подручја Гроцке, Трешње, Липовичке шуме, потеза ка Панчеву или Сурчину. То су, углавном, грађевине у којима се без проблема може живети током читаве године јер је инфраструктура усклађена са вим потрабама и навикама савременог човека, а и до посла – ако је у градско језгру – може да се стигне брзо и једноставно.

Предности живљења на оваквим локацијама су вишеструке: имате своје парче земље у коме можете да уживате, шетате се, обезбеђено вам је паркинг место, ако је плац иоле већи можете да узгајате сопствено органско, непрскано, поврће и воће а све неопходно вам је на дохват руке: продавнице, школе, вртићи, дом здравља, градски превоз… А мир и тишина, као и чист ваздух су вам загарантовани.

Колико све то кошта?

Ипак, пресудан фактор у избору локације и новог дома је, свакако, цена. Што је некретнина ближа Београду, то је цена већа, док за изузетан плац са брвнаром или омањом кућом од чврстих материјала (углавном камена) у удаљеним пределима Србије, на Старој планини или Голији – на пример – багатела. Ред величине? Од неколико хиљада евра па чак до 100.000 у близини Београда.

Људи, коначно, схватају какав је квалитет живота у мањим срединама, па због тога и почињу да размишљају у том правцу. То би, логично, могло да доведе до поскупљења цене квадрата у унутрашњости, али то је закон понуде и потражње. Свакако, квадрат у срцу Шумадије никада неће достићи вредност квадата у елитним деловима (веле)града, али ни лакоћу живљења у унутрашњости никда неће моћи да замени градска врева.

У унутрашњости много тога може да се обави пешице, евентуално бициклом, док велеградски услови изускују ако не аутомобил оно бар градски превоз. Често и вишечасовни. Живот ван града је опуштенији, смиренији и здравији, а кад год да то пожелите, можете да „скокнете“ до оближњег града.

Али, шта је са онима који немају финансијске могућности да себи приуште кућицу из снова на обронцима планине? За њих увек остаје опција најма куће или апартамана, која се креће од 10-ак до неких 20 евра по дану. И то је нешто, зар не?

Због актуелности теме, потрудићемо се да Вам у наредним чланцима представимо по нешто од свега о чему смо овде говорили. Претите нас, ако већ нисте бесплатно скините нашу апликацију за Андроид и иОС уређаје, па да се дружимо како доликује.