Datum: 28.08.2020., 00:02 / Kategorija: Pravoslavlje

Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice

Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevnica... jedan je od najvećih hrišćanskih praznika

Ovaj praznik obeležava se kao uspomena na smrt Bogorodice i, prema crkvenom predanju, dan kada se ona vaznela na nebesa i predala svoj duh u ruke Spasitelja. Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika.

Srpska pravoslavna crkva i ostale pravoslavne crkve koje koriste julijanski kalendar, slave ga 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po starom, kada se završava i post od 14 dana, odnosno dve nedelje.

Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, dok je njen život na Zemlji, prema nekim izvorima, trajao 72 godine, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu svetu misiju.

Freska Bogorodičinog uspenja

Scena Uspenja Bogorodice obavezan je i neizbežan motiv u pravoslavnom fresko-slikarstvu. Razlog tome je što je za život i smrt Bogomajke vezan smisao hrišćanske vere i molitve. Uspenje Bogorodice slika se, obavezno, na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira. U srpskom manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića s početka 13. veka, oslikana je jedna od najlepših predstava Uspenja, sa Hristom koji u naručju drži novorođenu dušu Bogomajke, zagledan u njeno telo na odru. Ipak, po umetničkim dometima, prukaz Uspenja je najbolje prikazan u manastiru Sopoćani.

Istorija uspenja

Uspenje Presvete Bogorodice se praznuje od četvrtog veka. Praznovanje je nastalo odvajanjem od ranijeg jedinstvenog i jedinog sabornog praznika Bogorodice, koji je praznovan dan nakon Božića – Sabora Presvete Bogorodice. Kao samostalni praznik, počeo je da se proslavlja u Jerusalimu tokom šestog veka.

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, po želji cara Mavrikija, koji je 15. avgusta (prema julijanskom kalendaru, odnosno 28. avgusta po gregorijanskom) pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave ovaj praznik. Najstarije svedočanstvo o ovom prazniku je u besedi jerusalimskog patriajrha Modesta iz sedmog veka. Jedan vek kasnije, nalazimo tri besede Svetog Andreja Kritskog i tri besede Svetog Jovana Damaskina na praznik Uspenja. Jerusalimska crkva praznik proslavlja na grobu Bogordodice u Getsimanskom vrtu.

Događaji vezani za Bogorodičinu smrt nisu sačuvani u kanonskim novozavetnim spisima (u Novom Zavetu), nego u apokrifnom spisu Dela Jovanova. Tim opisima je nadahnuta gotovo celokupni himnopis praznika. Po Delima Jovanovim, pred smrt joj se javio arhangel Gavrilo i objavio joj da će uskoro napustiti ovaj svet. Nakon što je Bogorodica sve apostole blagoslovila, upokojila se. Jevrejin Jefonije napada njen odar, ali mu angel Gospodnji ognjenim mačem odseca ruke, koje mu bivaju ponovo pripojene telu nakon njegovog pokajanja. Telo je pogrebeno u Getsimaniji, da bi treći dan bilo uzneto na nebesa. Prikaz gde arhangel odseca ruke ovom Jevrejinu, protivniku hrišćana, je čest motiv ikona i fresaka koji prikazuju ovaj praznik.

Međudnevnica

Vreme između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica. Veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, imaju lekovito dejstvo.

Kalendar

Po crkvenom kalendaru, Nova godina počinje 1. Septembra, po julijanskom kalendaru (po novom to je 13. – 14. septembar). Zato je poslednji veliki praznik u godini Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina, a prvi veliki praznik u crkvenoj (a nekada i svetovnoj) Novoj godini je Mala Gospojina ili Rođenje Presvete Bogorodice. Tako su praznici poređani vremenskim redom. Naravno, po starom, crkvenom kalendaru.