Datum: 12.04.2020., 04:54 / Kategorija: Pravoslavlje

Cveti – Hristov ulazak u Jerusalim

Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Uvek pada u nedelju, dan nakon Lazareve subote, i nedelju dana pre Uskrsa

Praznik Cveti je ustanovljen u Jerusalimu krajem četvrtog veka, kao uspomena na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, ali i na poslednju nedelju njegovog zemaljskog života. Obeležava se u svim hrišćanskim zemljama, sa neznatnim razlikama u običajima. Jevanđelisti beleže da je Isus na kapijama grada dočekan sa cvećem i listovima palme, koje su mu ljudi bacali pred noge. Budući da je zbog hladne klime u mnogim evropskim zemljama rast palmi nemoguć, narod na ovaj dan u crkvu nosi šimšir, tisu, grančice vrbe i masline. Među pravoslavcima, Cveti važe za jedan od najradosnijih praznika.

Isusov ulazak u Jerusalim

Ovaj događaj se zbio tačno nedelju dana pre Hristovog uskrsnuća. Pominje se još u proročanstvu Zaharijinom:

Raduj se mnogo, kćeri sionska, podvikuj kćeri jerusalimska;
evo, Car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava,
krotak i jaše na magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinom.

Ovo je protumačeno kao da Isus, predstavljajući se kao car Judeje, želi da opstruiše vlast rimskog cara, te je izveden pred sud Sinedriona i osuđen na smrt. Prema Jevanđelju, Isus je u grad ujahao na magarcu, dočekan masom ljudi koji su mu prostirali svoje odežde pred noge, put mu posipali cvećem i palminim listovima, i pevali u njegovu slavu:

O Gospode, pomozi! O Gospode, daj da bude napredak!
Blagosloven koji ide u ime Gospodnje!
Blagosiljamo vas iz doma Gospodnjeg.

Simbolika u događaju

Simbolika magarca je mir, za razliku od konja, koji simboliše rat. Stoga ulazak Hristov u Jerusalim predstavlja dolazak Princa mira, ne dolazak Kralja – ratnog zavojevača. Bacanje haljina i palmovog lišća pred nečije noge, predstavljalo je iskaz dubokog poštovanja i visoke počasti. Sva četiri Jevanđelja svedoče da je Isusu bila ukazana ova čast. Međutim, dok Matej, Marko i Luka tvrde da je narod prostirao haljine i zukvu, Jovan insistira na listovima palme. U jevrejskoj tradiciji, palma je jedna od četiri svete biljke (pored limuna, mirte i vrbe) koja se nosi na Sukot („Praznik koliba“; petnaesti dan meseca Tišri po jevrejskom kalendaru):

U prvi dan uzmite voća s lepih drveta, i grana palmovih
i grana s gustih drveta i vrbe s potoka, i veselite se
pred Gospodom Bogom svojim sedam dana.

Međutim, palmova grančica je u grčkoj i rimskoj kulturi simbolisala pobedu i boginju Niku, odnosnu Viktoriju. Kada rimski trijumfator položi oružje, on oblači togu, civilnu odeću mira, a ona je ukrašena palmovom grančicom. Iako apostol Pavle u svojim Poslanicama Hristov ulazak opisuje kao trijumfalni, ovakvo tumačenje nije moglo da postoji sve do 13. veka. U starom Egiptu, palmove grane su pratile pokojnika na posmrtnim ceremonijama, i simbolisale su večni život. U srednjovekovnoj hrišćanskoj tradiciji one su krasile mučenike, stradalnike za hrišćanstvo, a predstavljale su njihovu moralnu pobedu, trijumf duha nad smrću. Palmino lišće se pominje još i u Jovanovom Otkrovenju (Apokalipsa):

Potom videh, i gle, narod mnogi, kog ne može niko izbrojati,
od svakog jezika i kolena i naroda i plemena,
stajaše pred prestolom i pred Jagnjetom,
obučen u haljine bele, i palme u rukama njihovim.

U 16. i 17. veku, u zapadnoj Evropi su na praznik Cveti spaljivane male ljudske figure, koje su se zvale Jack-‘o’-Lent. Pravljene su od slame, da bi potom bile kamenovane ili iskidane na delove. Simbolika ovog običaja je osveta Judi Iksariotskom, koji je rimskim vojnicima prokazao Isusa. Neki istoričari smatraju da je ovo ritualni progon zime, i pozdrav proleću.