Datum: 20.08.2020., 18:31 / Kategorija: Gastronomija

Džin ili (belo)svetska klekovača

Klekovača je jedno od popularnijih alkoholnih pića kod ljubitelja „travarica“. Ipak, džin može da se poveže sa Srbijom. Kako? Čitajte u nastavku

Kada govorimo o džinu, treba napomenuti da je to jako alkoholno piće. Ljubitelji alkoholnih napitaka ističu ga zbog njegovog prisustva u mnogobrojnim koktelima popularnim u celom svetu. Treba naglasiti da se originalni džin priprema od plodova kleke, kao i od drugog voća, pa pripada voćnim rakijama. Ponekad se koriste i pojedine žitarice, a osnovna karakteristika ovog pića je specifičan i originalan miris, koji uveliko podseća na kleku. Razlog tome je pretežna upotreba bobica ove drvenaste biljke u proizvodnji. Količina alkohola od oko 40 odsto, svrstava džin u jaka alkoholna pića.

Džin je, u osnovi, lek

Džin može da se pohvali viševekovnim postojanjem. Dakle, istorija ovog alkoholnog pića datira još iz 17. veka. Holandski lekar, Francisko Silvius, vodi se kao čovek koji je stvorio džin, ili mu je bar pripisano otkriće tog pića. Tvrdi se da je džin nastao u 17. veku, ali ne u svrhu konzumacije uživanja radi, već iz medicinskih razloga: džin se tada koristio kao lek protiv bubrežnih problema, oboljenja želuca i čišćenja krvi. Francisko Silvius je spojio plodove kleke, anisa, korijandra i još nekoliko biljaka, koje su u to vreme imale dokazana lekovita svojstva. Još jedan od dokaza da je savremena farmacija zasnovana na prirodi i biljnom svetu.

Doktor je, s namerom da stvori efikasan lek, sve biljke potopio u tečnost koja je mogla da iz svakog od sastojaka izvuče sve lekovite materije i održi ih u tečnom stanju. To je, naravno, bio (medicinski) alkohol.

Silvius je dobijeni rastvor ispitivao direktno na pacijentima koje je lečio, a popularnost ovog leka se jako brzo raširila među narodom. Naravno, pogađate, ne zbog prvenstvenog lekovitog dejstva, već zbog ukusa i sposobnosti da „oraspoloži“ konzumenta.

Uprkos podacima da je džin izmišljen u 17. veku, plodovi kleke su se koristili za lečenje još ranije. Tokom trajanja epidemija kuge, ljudi su pokušavali da se spasu od u to doba smrtonosne bolesti pomoću – kleke. Na žalost, to nije davalo očekivane rezultate.

Naziv džin, koji se danas koristi u celome svetu, potiče od holandske reči genever – u prevodu na srpski jezik to znači kleka. Od 17. veka do današnjeg dana, pisanje i izgovor imena se jako mnogo puta menjalo i skraćivalo, da bi se na kraju došlo do kratkog, efikasnog i na svim jezicima lako izgovorljivog naziva gin odnosno džin.

Uprkos tome što se u početku džin pio samo u Holandiji, veoma brzo je postao izuzetno popularan u zemlji njenog kraljevskog veličanstva – Engleskoj. Možda baš iz tog razloga, danas je ta zemlja najveći proizvođač pića od kleke. Iako je u 19. veku zbog prohibicije džin bio zabranjen, on je u sadašnjem vremenu jedno od nezamenjljivih alkoholnih pića. I zbog razloga što je neizostavni sadržaj mnogobrojnih koktela.

Alkohol siromaha

Vrhunac popularnosti džin je dostigao u 18. veku. Gde? Pa naravno u Velikoj Britaniji. Iz razloga što je prvobitno bio zamišljen kao lek a ne alkoholno piće, džin je bio oporezovan daleko manjom stopom nego alkohol i pića bazirana na njemu. Samim tim, cena mu je bila manja od alkoholnih pića, pa je gotovo preko noći postao alkohol siromašnih.

Zbog toga, dobio je i pogrdni nadimak „uništitelj majki“, jer se smatralo da zbog konzumacije džina, majke zanemaruju ili napuštaju decu, a u pojedinim slučajevima čak počine i čedomorstvo. Džin se, u to doba, smatrao teškom drogom!

Usponom britanske imperije i pojavom mnogobrojnih zdravstvenih problema u tropskim kolonijama pod vlašću Evropljana, džin je počeo da se meša sa tonikom koji je, zna se, zasnovan na kininu. Samim tim, koktel je postao savršena preventiva pa čak i lek za malariju, koju prenose komarci. A njihu tropima ima jako mnogo.

Kako se pravi džin?

Osnovni sastojak džina je, naravno, kleka. Tačnije njen plod. Zajedno sa ostalim biljkama, koje daju potreban sastav ovom piću, pa imaju i ulogu začina, odstojava u grožđu. Posle toga, ova masa se destilira na klasičan način. Dobijeni alkoholni destilat nema specifičnu boju, takoreći providan je i podseća na vodu. Specifični miris gotovog džina, rezultat je prisustva plodova kleke, kao i ostalih biljaka dodatih u procesu fermentacije i destilacije. Među njima su anis, kumin, cimet… Smatra se da ako proizvođači džina drže do kvaliteta, moraju da ga aromatizuju sa najmanje šest do sedam različitih aromatičnih biljaka.

Vrste džina

Na tržištu postoji veliki broj varijacija ovog pića. Popularan je takozvani londonski suvi džin. Pod ovim „suvi“, podrazumeva se da prilikom proizvodnje nije dodat šećer. Londonski suvi džin je praktično bezbojan, jer se ne dodaju nikakve boje.

Druga poznata vrsta je plimutski džin, kod kojeg proizvođači koriste miks različitih biljaka. On se po pravilu proizvodi od specijalne vode iz Dartmura (Velika Britanija). Kod ove vrste ne možete a da ne obratite pažnju na meki ukus i veoma jak opojni miris. Kod plimutskog džina se koriste aromatizatori, koji stvaraju jedinstveni miris.

Posebna pažnja mora da se posveti holandskoj verziji džina, koja se izdvaja po tome što se priprema po specifičnom holandskom receptu iz 17. veka. Holanđani, danas, nude dve podvrste džina – mladi i stari džin. Razlika je u dodavanju aroma, a Holanđani u sastav džina stavljaju i citrusno voće.

Kako se servira džin?

Džin se služi u visokim staklenim čašama, zapremine od 200 do 250 mililitara a idelna temperatura treba da bude između šest i osam stepeni. Dakle, hladan. Zajedno sa njim, servira se kriška limuna i čaša gazirane vode – sode ili mineralne, po želji konzumenta. Kriška limuna može se postaviti na obod čaše ili da se servira odvojeno u malom tanjiru. Po želji se u piće dodaje led.

Džin u kuhinji

Džin može da se kombinuje sa različitim vrstama pića, najčešće sa tonikom. Među poznatim koktelima od džina je martini, ominjeno piće čuvenog tajnog agenta. Džin se, naime, izuzetno dobro slaže sa bezmalo svim vrstama alkoholnih pića i voćnim ukusima, tako da je kod upotrebe džina dovoljno dati mašti na volju, i novo originalno piće je tu. Džin može da se koristi za aromatizaciju slanih jela. Iskusni kuvari ga uključuju u specijalitete sa pilećim i svinjskim mesom.

Kakve su koristi džina?

O korisnim dejstvima džina polemiše se vekovima. I svi su u pravu. Kvalitetan džin može da čisti krv, a koristi se i kao diuretik. Zbog toga se preporučuje kod problema izazvanih zadržavanjem tečnosti u organizmu kao i nadutosti.

Kod džin tonika se računa na aktivni sastojak kinin, koji je prisutan u toniku i daje mu gorku notu. Umerena konzumacija ovog koktela pomaže eliminisanju gustog sekreta iz pluća i disajnih puteva. U savremeno doba, džin se koristi kao lek kod oboljenja, prehlada, kašlja i bronhitisa. Obloga od džina pomaže u ublažavanju bola u leđima i zglobovima. Džin poboljšava i normalizuje funkciju srca i pojačava njegov rad. Naravno, isključivo u umerenim količinama, da ne kažemo dozama.

Narodna medicina i džin

Zapadnjačka narodna medicina preporučuje džin kao lek. Domaći sirup protiv bolova u grlu spravlja se tako što se pomešaju tri supene kašike meda, jedna kašika džina i jedna kašika soka od crnog luka. Konzumira se po jedna kašičica na nekoliko sati posle svakog obroka.

Iscelitelji predlažu kuvanu kombinaciju džina i kamilice, koja se koristi za brzo iskašljavanje i smanjenje pritiska u plućima. Za čaj su potrebne dve kašike kamilice. Ona se kuva u 150 mililitara vode, procedi i promeša sa decilitrom džina. Po želji, može da se zasladi medom. Kao lek, koriste se jedna do dve supene kašike pre jela.

Poznata je i obloga od džina sa tonikom. Koristi se za smanjenje bolova u leđima. U tu svrhu, gaza se natopi sa 50 mililitara džina, jednom kašikom soka od rotkve i jednom kašikom soka od crnog luka. Tako pripremljena obloga se stavlja na bolno mesto i ostavlja da deluje najviše pola sata. Posle toga se sa bolnog mesta obloga skida, da ne bi došlo do opekotine na koži koju može da prouzrokuje sok od luka. Onda se to mesto opere toplom vodom i obriše čistom krpom.

Da li je džin štetan?

Uprkos tome što ima mnogobrojne korisne osobine, džin ne treba piti stalno i u velikim količinama. Ne zaboravite, to je ipak – na prvom mestu – jako alkoholno piće. Konzumacija džina se ne preporučuje ljudima alergičnim na kleku. Neće da se desi ništa spektakularno, ali nelagodnost je neizbežna nuspojava. Dakle, na zdravlje, ali sa oprezom i u malim količinama.

Pravi li se u Srbiji?

Naravno. Postoji jedna mala destilerija na severu Srbije koja nudi čitavu lepezu ovog pića. I sve to u domaćoj radinosti. Ko su, šta su, kako rade i šta mogu da nam kažu po tim pitanjima, pokušaćemo da saznamo. Uskoro.