gif

I ja sam tako, pa šta mi fali?

Izražavajte deci ljubav, naročito onda kada pogreše, kada histerišu, kada su nemoguća, jer će tako zavoleti sebe

Često čujemo od starijih ljudi, ali i mlađih, rečenicu koja može da se podvede pod floskulu, a glasi: I ja sam tako pa šta mi fali?

Pa fali ti: samopouzdanje, umeće da se kaže ne, da se izboriš se za sebe, da ne osećaš krivicu, grižu savest, fali ti da ne odustaješ, da se ne osećaš inferiorno ili iskompleksirano po mnogo čemu, fali ti ljubav prema drugima, fali ti topla reč, empatija, stav, čvrstina, odlučnost, fali ti da te neko voli i kada si najgori ili najgora, fali ti jer moraš da praviš razne greške i da povređuješ najbliže da bi video/la da li te vole, fali ti fizičko zdravlje, imaš visok ili nizak krvni pritisak, boli te glava, imaš problem sa stomakom i drugo.

Danas znamo posledice kritikovanja, nipodaštavanja, kažnjavanja, burnog reagovanja, samohendikepiranja (loše mi je od vas, od vas ne mogu da dođem sebi, zbog tebe mi nije dobro…) i prenaglašenog reagovanja roditelja onda kada detetu nije dobro iz bilo kog razloga (najčešće kad je frustrirano, ljuto i kada se bori za sebe).

Šta preduzeti?

Na roditelju je da smiri sebe, pokuša da razume, pokaže da razume i da mu je stalo, da iznese svoje mišljenje i ne odstupi od svog ponašanja jer razumevanjem detetu daje ljubav koju ono usvaja a čvrstim stavom mu daje sigurnost, samopouzdanje i granice koje, takođe, ubacuje u svoju ličnost.

Biti empatičan i dosledan je formula generacije koja u ova vremena postaju roditelji ili to neko vreme već jesu, nešto što nismo mogli da naučimo od svojih roditelja (a oni su, opet, dosta napora uložili da isprave greške svojih roditelja – grubo fizičko kažnjavanje, poklanjanje dece, hladnoću, prekomerni i prevremeni rad…).

To je lepa vest u vezi sa današnjim roditeljstvom, koje je na udaru mnogih kritika, naročito onih koji vide samo dobre strane tradicionalnog vaspitanja a loše strane savremenog. Džasper Džul, porodični terapeut, pisao je da su mane tradicionalnih porodica te što su one samo spolja izgledale dobro, dok je unutar njih bilo mnogo patologije.

Današnji roditelji imaju na raspolaganju mnogobrojne edukacije i stručnjake koji mogu da im pomognu u iznalaženju svog puta i stila roditeljstva, jer danas ne postoji samo jedan način da vaspitavamo decu, danas imamo slobodu da gradimo način vaspitavanja u skladu sa osobinama roditelja i osobinama dece. I to je odlična vest, samo ako smo spremni da preuzmemo odgovornost za tu funkciju.

Učinimo svet boljim mestom, do u beskonačnost ispravljanja nijansi i nijansi svojih i tuđih grešaka…

Master psiholog i psihoterapeut
Sunčica Jovanović