Datum: 15.03.2020., 18:35 / Kategorija: Zdravstvo

Koronavirus – razlog za paniku ili…

U jeku virusnih infekcija, koje srećemo svake zime, ove godine fokus je na koronavirusu. U medijima vlada jako ozbiljna atmosfera, preporučuje se velika doza opreza, otkazivanje putovanja, zabrana velikih skupova i druge preventivne radnje koje uključuju i vanredno stanje. Šta raditi u ovakvim uslovima?

Pitanje svih pitanja jeste da li je koronavirus toliko opasan i smrtonosan? Kako se treba ponašati u konkretnoj situaciji? Koje mere preduzeti? Da li otići na preventivno bolovanje ili naprasno uzeti godišnje odmor? Da li je aktuelna situacija savremeni biološki rat, da li je virus nastao u nekoj od svetskih laboratorija ili je delo prirode? Sve su ovo logična pitanja, a da bi se izbegao strah ili čak panika, i da bi se nastavilo s poslom na uobičajen način, neophodno je dobro se upoznati sa neprijateljem. Pa krenimo redom:

Šta je koronavirus?

Ovaj virus pripada velikoj porodici virusa koji mogu da izazovu bolesti kod životinja i kod ljudi. Ovoj grupi virusa pripada i najobičnija prehlada, potom sezonski grip (koji je višestruko snažniji od koronavirusa), a najradikalnije bolesti do kojih dolazi usled delovanja virusa iz ove grupe su MERS (respiratorni sindrom Bliskog Istoka), teški akutni respiratorni sindrom (SARS – bolest koja je harala početkom 21. veka) i druge. Virus koji je nedavno otkriven u Kini, a ubrzo se proširio i na ostatak planete, uzrokuje bolest nazvanu KOVID-19.

Šta se krije iza ove šifre?

Kratko i jasno, zarazna bolest koju izaziva koronavirus, do nedavno u potpunosti nepoznat čovečanstvu. Da li je razvijen u laboratorijama ili se prirodnim putem aktivirao u nekoj od ptica ili životinja na pijacama kineskog megalopolisa Vuhana, na kraju krajeva nije ni bitno.

Kako prepoznati KOVID-19?

Groznica, umor i suvi kašalj su najčešći simptomi, koji se – očigledno, mogu povezati i sa brojnim drugim oboljenjima. Osim toga, nisu retki bolovi u kostima, curenje iz nosa, zapušen nos, proliv, bol u grlu… Simptomi su blagi i nastaju postepeno. Dakle, lako mogu da se pomešaju sa “bezazlenim” bolestima, tako da se za realnu medicinsku sliku ipak treba obratiti lekaru. Da ne bi stvarali strah i paniku, napomenućemo da se oko 80 odsto obolelih oporavlja bez posebnog tretmana. Bebe, mala deca i starije osobe sa nekom od hroničnih bolesti (samim tim i oslabljenim imunitetom) najlakša su meta ovogodišnjeg koronavirusa, ali ni to ne znači da je u njihovom slučaju velika stopa smrtnosti. Naprotiv, manja je nego kod običnog, dobropoznatog virusa gripa. Interesantan detalj predstavlja činjenica da su najotporniji na ovaj virus – deca!

Kako mogu da se zarazim?

Koronvirus je kapljično oboljenje, što znači da se prenosi izlučevinama iz usta i nosa – prilikom kijanja i kašljanja, na primer. Zaraza može da se proširi dodirivanjem ili upotrebom predmeta koje su koristile zaražene osobe, ali uslov je da se potom dodirnu usta, oči, nos ili bilo koja sluznica. Protiv ovoga je jednstavno izaći na kraj – držite se van komforne zone svake osobe (metar i više u prečniku), temeljno perite i dezinfikujte ruke nekim od sredstava koja se jeftino mogu kupiti u svakoj apoteci ili parfimeriji, ne dodirujte oči, usta ili nos, pokrivajte ih kada kašljete i kijate… Jednstaavno, radite sve ono što radite svake sezone kada se objavi epidemija gripa. Dalje, ako se ne osećate dobro, ostanite kod kuće, a ako pomenuti simptomi dobiju na snazi ne libite se da se javite lekaru. U svrhu suzbianja koronavisrusa u Srbiji su organizovane službekoje u slučaju potrebe mogu da posete pacijenta i preduzmu adekvatne mera, ako za to postoji potreba. Ali bez panike, sve će da prođe za koji dan mirovanja i uzimanja adekvatne terapije.

Ko je ugrožen?

Ako ste bili u područjima u kojima je proglašena epidemija ovog virusa, poželjno je i potrebno da po povratku kući budete u karantinu do dve nedelje. To je, naime, period inkubacije koronavirusa. Ako posle toga ne ispoljite ni jedan od navedenih simptoma, lekari će vas progalsiti zdravima. U suprotnom, odrediće adekvatnu terapiju. Konkrtnog leka i vakcine zasad nema, ali su pojedini medikamenti pokazali jako dobro dejstvo na koronavirus. Koji? To lekari najbolje znaju, pa se svakako ne preporučuje dobropoznat sistem „samoizlečenja“, tačnije uzimanje lekova po sopstvenom nahođenju. Time samo može da se pogorša situacija.

Ima li razloga za brigu?

NE! Ukoliko ne živite u području na kome već ima veći broj zaraženih ili ste putovali u žarište infekcije, ako niste imali bliski kontakt sa osobama kojima je potvrđeno prisustvo koronavirusa a niste se pridržavali mera opreza, nema ama baš nikakvog razloga za zabrinutost.

Čime se koronavirus (ne) leči?

Direktan lek ili vakcina još nisu pronađeni, tako da lekari prepisuju medikamente dokazane u lečenju ostalih respiratornih infekcija. Ono što NE pomaže, a može da stvori dodatni problem, jeste uzimanje antibiotika (ne deluju na viruse). Ne pomažu ni duvanski dim, alkoholna pića, tradicionalni čajevi, beli luk, nošenje više maski odjednom… Ono što svakako treba primenjivati a ne može da naškodi, jeste uzimanje namirnica i preparata koji podstiču jačanje imunog sistema.

Može li koronavirus da se poistoveti sa SARS-om?

Naravno da ne. Iako su iz iste grupe, ovo su dva virusa sa potpuno drugačijim dejstvom: genetski kod (DNK) im je zajednički i tu se svaka druga priča završava. SARS je daleko smrtonosniji, koronavirus je daleko zarazniji pa time i neprijatniji za čovečanstvo.

Maska? Da ili ne?

Lekari SZO (svetska zdravstvena organizacija) nošenje maske preporučuju samo zaraženima i onima koji su u direktnom kontaktu sa njima. Ostali ne treba da se opterećuju sa ovim, naglašavamo, posebnim maskama – jer hiruške maske ne mogu da štite od koronavirusa. Za to su namenjene specijalne koje mogu da „filtriraju“ čestice veličine virusa.

Šta je pretnja od zaraze?

Osim već navedenih stvari, treba napomenuti da se ljudi jako retko mogu zaraziti direktnim kontaktom sa životinjama (naravno i sa kućnim ljubimcima kod kojih je verovatnoća gotovo pa nula), ali da bi bili apsolutno sigurni, treba izbegavati dodirivanje živih životinja na pijacama i površinama na kojima se one nalaze. Ne konzumirati sirove namirnice životinjksog porekla.

Koliko dugo virus može da preživi na otvorenom?

Nije tačno utvrđeno, ali sve navodi na to da na otvorenom površinama koronavirus može da opstane nekoliko časova, na suncu nešto manje, kao i u suvim prostorijama i pod dejstvom raznoraznih (UV) zračenja. Dakle, dolazeće lepo vreme pogoduje istrebljenju virusa. Sumnjivu površinu jednostavno obrišite najobičnijim apotekarskim alkoholom ili asepsolom.

Kako da se odnosim prema poslu, paketima… ?

Kao i dosad. Kao prvo, verovatnoća da zaražena osoba kontaminira zapakovanu ili robu u paketu je ekstremno mala. Ako ste, na primer, poručili nešto preko Interneta a niste 100 odsto sigurni u sanitarnu i higijensku ispravnost robe, jednostavno je dezinfikujte – na prvom mestu zbog lične psihe. Imajte u vidu da virus, ako je uopšte i dospeo na proizvod koji otpakujete, ne može da preživi veći broj sati van tela “domaćina”. Dakle, zapakovana roba, odakle god da stiže je – bezbedna. Za to se, između ostalog, brinu transportne i carinske službe. Zato, bez brige u nove radne pobede, ali uz apsolutno poštovanje preporuka struke i državnih organa. Na kraju, ipak je bolje sprečiti nego lečiti… Zar ne?