Datum: 08.04.2020., 14:03 / Kategorija: Istorija naroda
Srbija je, odvajkada, posebna – pa i u vojevanju
Ratovi nisu razlog da čovek iz sebe izbaci sve ono najgore i najcrnje... I u takvim situacijama treba pokazati humanost, ali humanost na delu. Nažalost, tako nešto se ne dešava često... Osim u slučaju Srbije!
Da ne dužimo! Zbog dela počinjenih tokom crpsko-bugarskog rata 1885. godine, danas u sedištu Crvenog Krsta u Ženevi ponosno stoji ploča na kojoj piše: budite humani kao što je to Srbija bila! Naime, Srbi su prekinuli rat da bi pomogli – neprijatelju! Ko je još napravio tako nešto? Realnost je da to što je uradila srpska vojska, više se nije ponovilo u istoriji ratova i ratovanja. Nigde na kugli zemaljskoj.
Presedan u istoriji ratovanja desio se u Srbiji krajem 19. veka, tačnije 1885. godine, kada je Srbija prekinula rat sa Bugarskom na jedan dan, da bi propustila medicinski transport preko svoje teritorije. Do rata sa Bugarskom je došlo jer su naše istočne komšije prekršile Berlinski sporazum i krenuli sa širenjem na teritoriji Balkana. Zato je kralj Milan, posle neuspelih pregovora, Bugarima objavio rat. Napomenimo – odbrambeni, da bi zaštitio srpske teritorije.
U to vreme, Srbija je već imala uređene bolnice, a radio je i Crveni krst, čiji je jedan od osnivača bila i Srbija. Međutim, to nije bio slučaj sa Bugarima. Zbog toga, njihove ranjenike nije imao ko da zbrine, da im pruži medicinsku pomoć. Međunarodni Crveni krst prikupio je pomoć iz svih krajeva Evrope, pa je tovar trebalo dopremiti ovoj državi. Ali, avaj, jedini put iz evropskih zemalja do Bugarske vodio je preko – Srbije.
I tada se dogodilo nešto što svet nikada nije video – vojna komanda Srbije prekinula je rat na jedan dan, otvorila liniju fronta i propustila medicinski transport preko svoje teritorije. To nije bilo sve što je Srbija učinila. Transportu međunarodnog Crvenog krsta dodala je lekove, ćebad i krevete iz svojih zaliha i bugarskim vojnicima predala sve što je neophodno za otvaranje jedne bolnice.
Ovaj sukob je trajao relativno kratko – na sreću – od 14. do 28. novembra 1885. godine po aktuelnom kalendaru, odnosno od 2. do 16. po starom. Tokom borbi, sa srpske strane je stradalo 746 vojnika a sa bugarske 771 čovek. Na strani Srba beše 4.570 ranjenih, kod Bugara 4.232. Konačni mir je sklopljen u Bukureštu 3. marta 1886. godine. Rat je doneo znatne gubitke i jednoj i drugoj strani, ali nije uticao na teritorijalne promene. Ovaj događaj je, po ko zna koji put, pokazao i dokazao besmislenost sukoba – na kraju se sve reši za pregovaračkim stolom. Sve to, pak, ne umanjuje srpsku humanost i rodoljublje. Obe vrline su krasile, krase i krasiće srpski narod dok god postoji. A postojaće!
Više o srpsko – bugarskom ratu uskoro u jednom od narednih članaka.
