gif

Svaki član porodice je deo naše ličnosti

Članovi u užoj porodici nisu samo slučajni ljudi sa kojima smo odrasli i koje volimo ili ne. Oni su mnogo više od toga

Odnos sa svakim članom, bez obzira da li je on živ, prisutan, daleko, blizu, bez obzira na to da li imamo kontakt sa njim, da li smo u svađi ili ne, svaki odnos nas definiše i postaje deo nas. Kada osoba ima neku disfunkciju u svom životu, problem na poslu ili ljubavi, uvek dođemo do porodice, do nekoga ko se slično ponašao prema nama, do istih načina kako smo tada reagovali prema nekome i kako sada reagujemo.

Svaki problem je porodični problem, kao i svako rešenje. Svaka mana je porodična mana, kao i vrlina. Nismo se sami rodili i odrasli da bi rezultat naše ličnosti bio samo naša odgovornost – on je rezultat onoga kako su se ophodili prema nama, kako su se ophodili jedni prema drugima dok smo mi to posmatrali.

Kada dete ima problem, i kada kažemo: razmaženo je, tvrdoglavo je, brzopleto je, ishitreno, nežno, osetljivo… probajte da u istoj rečenici kažete roditelji su mu razmaženi, tvrdoglavi, brzopleti, ishitreni, nežni, osetljivi i drugo… I biće vam mnogo jasnije odakle da krenete.

Isto je i sa odraslim čovekom, samo što odrastao čovek ima moć i život ga je pozvao da promeni svoje obrasce, da promeni svoju kariku u lancu, da se ne ponaša više onako kako lanac diktira, i tada će porodica biti prva koja će da se odupre promeni, jer to je njena karakteristika.

Jedino tada je i moguće nešto promeniti, ako promenite svoju kariku, svoje ponašanje, ne tuđe, ne majčino, očevo, ženino, muževljevo ili detetovo… Samo svoje…

Master psiholog i psihoterapeut
Sunčica Jovanović