Датум: 22.10.2020., 13:20 / Категорија: Друштво
За 20 година минус од 128.000
Ако је водити се по предвиђањима Републичког завода за статистику, током наредне две деценије број становника у Србији могао би знатно да се смањи
У народу је позната дефиниција да је статистика тачан рачун нетачних података. Било тако или не, не пише нам се најбоље. Наиме, у прошлогодишњем статистичком годишњаку, наводи се процена да је Србија на целокупној територији имала тек нешто мање од 6.950.000 становника. Предвиђања говоре да би закључно са 2040. годином могло да нас буде мало више од 6,8 милиона. Било како било, процењује се „минус“ од око 128.000 људи.
Где се очекује највећи минус
Подаци неумитно говоре да ће у Србији да се смањи број радно способног становништва, тачније људи старосне доби између 15 и 65 година. Такође пројектује се увећање удела старијих од 65 година. Напоменимо и то да је тренутни број радно способног ставовништва 65 одсто од укупног броја људи у Србији, док би за 20 година то било мање од 62%.
Пројекције везане за број старијих од 80 година показују да популација најстаријих у укупном броју становника 2019. заузима 4,6 одсто, док би за две деценије њих могло да буде око 7,4 одсто. Једноставан закључак је да – старимо. Али не природно, већ због чињенице да нам радно способно становништво одлази трбухом за крухом, у иностранство. Пројекције нису сјајне, па је јако важно осмислити шта и како треба са се уради не само на задржавању људи у Србији, већ и стварању услова да се они који су већ у дијаспори врате на родну груду. Потрудићемо се да и ми дамо лични допринос томе, у мери у којој то будемо могли.
Детаљнија статистика
Наведени подаци су показали тенденцију која је, мање-више, позната свима. Становници из унутрашњости и из руралних делова Србије теже Београду. Безмало четвртина популације (24,4%) наше земље има пријављен боравак у Главном граду, а шта је реалност то је већ неко друго питање. И сви остали показатељи указују на то да и даље постоји прилична разлика између севера и југа земље.
На шта се троши новац
У истом извештају може да се пронађе податак да се највећи део зараде трошио на храну и пиће. Поражавајућа чињеница је да Срби најмање троше на најбитнију ствар у животу – здравље. Култура и рекреација су ту негде у рангу са здрављем.
Највеће приходе имали су становници Београда, док је југ поново најсиромашнији, али ни на истоку не цветају руже. Питање које се у нашој земљи поставља од памтивека како Срби месечно троше више него што зарађују. Ако је веровати статистичким подацима, просечан приход домаћинства (није наведен број чланова) био је 66.880 динара, док су трошкови 67.099 динара. Дакле, константан „минус“.
Структура популације
Статистика каже да највише деце старосне доби до 14 година живи у Шумадијскм региону. Ипак, на истој тој територији има и највише старијих од 65 година – више од 400.000. Најмање деце је у Јужној и Источној Србији. Кажу да је просечан век жена 78 година а мушкараца 73, док су најчешћи узроци смрти кардио-васкуларне болести.
Ако бројимо брачне парове са децом, њих је било 1.040.177, док је даљих 600.724 без потомства. Новорегистрованих младенаца у минулој години било је око 116 хиљада, а самохраних мајки чак 291.522! Самохраних очева је значајно мање – 76.435. Највише мајки које живе саме са децом је у Београду, а очева на територији Војводине. Највише брачних парова има у Шумадији и Западној Србији, а у нашој северној покрајини.
Где има највише високообразованих
За Војводину је карактеристично и да има највећи број настањених станова домаћинстава, али је број породица ипак већи у Шумадији и Западној Србији. Војводина се у публикацији помиње и као регион са највише склопљених бракова (9.726), али тамо их је највише и разведено. На северу Србије је забележено и највише људи са вишим и високим образовањем, док оних без школске спреме и са потпуно или половично завршеном основном школом убедљиво највише има у Шумадији и Западној Србији.
Како се кретала званична зарада
Просечна нето зарада лане је била 54.919 динара и у односу на 2018. годину, што је увећање од 8,4 одсто. Највећа просечна плата била је у Београдском региону – 68.140 динара. Ту је забележен и највећи проценат раста запослености, као и најнижа стопа незапослености. Најмањи раст плата био је у Војводини. На основу тога могу да се претпоставе и миграције унутар наше земље.
Станови, аутомобили…
Статистика, такође, наводи да су током 2019. године изграђена 24.803 стана просечне површине нешто изнад 79 квадрата, да је било регистровано нешто више од два милиона аутомобила, да је највећи број ноћења туриста забележено у Шумадији. Ипак, детаљ да само 67,8 одсто домаћинстава користе воду са јавног водовода, а мање од половине има јавну канализацију у Јужној и Источној Србији, није охрабрујући. Подаци показују и то да је увећан број говеда и свиња, а смањен број оваца, коза и живине.
