Datum: 22.10.2020., 13:20 / Kategorija: Društvo

Za 20 godina minus od 128.000

Ako je voditi se po predviđanjima Republičkog zavoda za statistiku, tokom naredne dve decenije broj stanovnika u Srbiji mogao bi znatno da se smanji

U narodu je poznata definicija da je statistika tačan račun netačnih podataka. Bilo tako ili ne, ne piše nam se najbolje. Naime, u prošlogodišnjem statističkom godišnjaku, navodi se procena da je Srbija na celokupnoj teritoriji imala tek nešto manje od 6.950.000 stanovnika. Predviđanja govore da bi zaključno sa 2040. godinom moglo da nas bude malo više od 6,8 miliona. Bilo kako bilo, procenjuje se „minus“ od oko 128.000 ljudi.

Gde se očekuje najveći minus

Podaci neumitno govore da će u Srbiji da se smanji broj radno sposobnog stanovništva, tačnije ljudi starosne dobi između 15 i 65 godina. Takođe projektuje se uvećanje udela starijih od 65 godina. Napomenimo i to da je trenutni broj radno sposobnog stavovništva 65 odsto od ukupnog broja ljudi u Srbiji, dok bi za 20 godina to bilo manje od 62%.

Projekcije vezane za broj starijih od 80 godina pokazuju da populacija najstarijih u ukupnom broju stanovnika 2019. zauzima 4,6 odsto, dok bi za dve decenije njih moglo da bude oko 7,4 odsto. Jednostavan zaključak je da – starimo. Ali ne prirodno, već zbog činjenice da nam radno sposobno stanovništvo odlazi trbuhom za kruhom, u inostranstvo. Projekcije nisu sjajne, pa je jako važno osmisliti šta i kako treba sa se uradi ne samo na zadržavanju ljudi u Srbiji, već i stvaranju uslova da se oni koji su već u dijaspori vrate na rodnu grudu. Potrudićemo se da i mi damo lični doprinos tome, u meri u kojoj to budemo mogli.

Detaljnija statistika

Navedeni podaci su pokazali tendenciju koja je, manje-više, poznata svima. Stanovnici iz unutrašnjosti i iz ruralnih delova Srbije teže Beogradu. Bezmalo četvrtina populacije (24,4%) naše zemlje ima prijavljen boravak u Glavnom gradu, a šta je realnost to je već neko drugo pitanje. I svi ostali pokazatelji ukazuju na to da i dalje postoji prilična razlika između severa i juga zemlje.

Na šta se troši novac

U istom izveštaju može da se pronađe podatak da se najveći deo zarade trošio na hranu i piće. Poražavajuća činjenica je da Srbi najmanje troše na najbitniju stvar u životu – zdravlje. Kultura i rekreacija su tu negde u rangu sa zdravljem.

Najveće prihode imali su stanovnici Beograda, dok je jug ponovo najsiromašniji, ali ni na istoku ne cvetaju ruže. Pitanje koje se u našoj zemlji postavlja od pamtiveka kako Srbi mesečno troše više nego što zarađuju. Ako je verovati statističkim podacima, prosečan prihod domaćinstva (nije naveden broj članova) bio je 66.880 dinara, dok su troškovi 67.099 dinara. Dakle, konstantan „minus“.

Struktura populacije

Statistika kaže da najviše dece starosne dobi do 14 godina živi u Šumadijskm regionu. Ipak, na istoj toj teritoriji ima i najviše starijih od 65 godina – više od 400.000. Najmanje dece je u Južnoj i Istočnoj Srbiji. Kažu da je prosečan vek žena 78 godina a muškaraca 73, dok su najčešći uzroci smrti kardio-vaskularne bolesti.

Ako brojimo bračne parove sa decom, njih je bilo 1.040.177, dok je daljih 600.724 bez potomstva. Novoregistrovanih mladenaca u minuloj godini bilo je oko 116 hiljada, a samohranih majki čak 291.522! Samohranih očeva je značajno manje – 76.435. Najviše majki koje žive same sa decom je u Beogradu, a očeva na teritoriji Vojvodine. Najviše bračnih parova ima u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, a u našoj severnoj pokrajini.

Gde ima najviše visokoobrazovanih

Za Vojvodinu je karakteristično i da ima najveći broj nastanjenih stanova domaćinstava, ali je broj porodica ipak veći u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Vojvodina se u publikaciji pominje i kao region sa najviše sklopljenih brakova (9.726), ali tamo ih je najviše i razvedeno. Na severu Srbije je zabeleženo i najviše ljudi sa višim i visokim obrazovanjem, dok onih bez školske spreme i sa potpuno ili polovično završenom osnovnom školom ubedljivo najviše ima u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

Kako se kretala zvanična zarada

Prosečna neto zarada lane je bila 54.919 dinara i u odnosu na 2018. godinu, što je uvećanje od 8,4 odsto. Najveća prosečna plata bila je u Beogradskom regionu – 68.140 dinara. Tu je zabeležen i najveći procenat rasta zaposlenosti, kao i najniža stopa nezaposlenosti. Najmanji rast plata bio je u Vojvodini. Na osnovu toga mogu da se pretpostave i migracije unutar naše zemlje.

Stanovi, automobili…

Statistika, takođe, navodi da su tokom 2019. godine izgrađena 24.803 stana prosečne površine nešto iznad 79 kvadrata, da je bilo registrovano nešto više od dva miliona automobila, da je najveći broj noćenja turista zabeleženo u Šumadiji. Ipak, detalj da samo 67,8 odsto domaćinstava koriste vodu sa javnog vodovoda, a manje od polovine ima javnu kanalizaciju u Južnoj i Istočnoj Srbiji, nije ohrabrujući. Podaci pokazuju i to da je uvećan broj goveda i svinja, a smanjen broj ovaca, koza i živine.