Датум: 07.02.2020., 14:10 / Категорија: Вести

Здравље на уста улази а ми Вам га поклањамо

За најздравије људе планете слове монаси. Осим духовног мира, важан чинилац њиховог стања је исхрана. Шта и како једу Светогорци, како припремају јела и шта користе за њихово справљање? Сваком премијум члану поклањамо електронску књигу на 366 страница о јелима Свете горе Атонске... Упознајте се са садржајем и његовом сврхом...

Света гора, локално знана како Агион Орос, датира из византијског доба и стара је више од 1.000 година. То значи да је она најстарија опстала манастирска заједница на свету. Уједно, то је јединствена манастирска република, која упркос чињеници да припада Грчкој, има своју административну управу са седиштем у месту Кареја. Света гора броји 20 манастира подељених у четири групе од по пет, али сваки од њих живи јединственим начином живота.
Овога пута, центар пажње је усмерен на начин исхране монаха манастира Свете горе. Рекло би се, не толико битна ствар: опште позната чињеница је да се православни монаси држе поста. Међутим, научно је доказано да међу братијом готово да су искорењене или на најмању меру сведене пошасти савременог човечанства: малигнитети, алцхајмлерова болест, болести срца и крвних судова… „Последица“ те чињенице је дуговечност ових Богу посвећених људи.
Борба са нечистим силама, грешним животом и страстима може да се води само најјачим оружјем које човек поседује: молитвом и постом. Монашки живот се састоји од поста и бдења, молитви… Самим тим, трпеза је права монашка и у највећем броју случајева апсолутно посна. Интересантан детаљ представља чињеница да се током дана служе два оброка: ручак, после литургије, око 10:30 што је и главни оброк током дана, и вечера после вечерњег богослужења, дакле између 17 и 18 часова. И то је све. На Светој гори време се мери по Сунцу а не по часовнику, тако да у зависности од доба године овај временски период варира. Сви они који се припремају за причешће, морају то да наговесте монасима – трпезарцима, како би за њих био припремљен оброк на води.
Светогорци никада не једу месо, ни у ком облику, па су највећи мрс на овој Светој земљи риба и плодови мора, а у изузетним приликама – у тачно одређене дане (о великим празницима и евентуално недељом) јаја и нешто од млечних производа. Током четири установљена поста (Великог, Успенског, Божићног и Петровског), маслиново уље се разрешава искључиво суботом и недељом. Остали дани су „на води“. Иначе, монаси користе само маслиново уље, справљено у локалним радионицама.
Пост и уздржање су неопходни за све хришћане, нарочито монахе. У дане када се сервира храна „на уљу“, трпеза је обогаћена и светогорским вином, ручно направљеним од грожђа из манастирских винограда. Оно одржава добро здравље братије. На основу ових чињеница, многи могу да помисле да се у светогорским манастирима гладује: али, то је апсолутно погрешан закључак. Храна која се сервира је увек пажљиво одабрана, апсолутно природног порекла и у већини случајева гајена на манастирским поседима, богата је витаминима и влакнима и увек јако укусно припремљена. Допринос томе су и зачини који на Светој гори успевају на стотине врста.
Током велике недеље, пред Васкрс, пост је изузетно строг а број оброка се своди на један дневно. Глад се, у тим тренуцима, (за госте) разрешава чајем припремљеним од биља које у великим количинама и врстама рађа на Светој гори, као и домаћим црним хлебом. Светогорци сами припремају хлеб, па је он веома укусан, богат различитим житарицама и разрешен штетних адитива. Управо то му даје карактеристичну браонкасту боју и структуру ближу колачу него хлебу каквог познајемо из самопослуга. Велика му је и специфична тежина (густина) тако да је, уједно, и веома здрава и заситна намирница. Уз хлеб, на трпези су готово увек сервиране и маслине. Оне су, наиме, уз домаћи хлеб основна храна монаха коју они конзумирају и у дане поста. Маслињаци се налазе на манастирској земљи, а плодови су онакви каквим их је природа створила – без икаквог третирања хемикалијама. Апсолутно здрави и јако укусни.

Светогорци у великим количинама користе воће и поврће, док се риба и други плодови мора најчешће припремају (пеку) у изузетно старим и широким (земљаним) тепсијама. Током обеда, није дозвољен разговор поклоника. У тим тренуцима, слуша се житије или поучан текст из светоотачких књига. Седању за трпезу претходи заједничка молитва, после које сви започињу са конзумирањем оброка. Вино се испија тек када то игуман манастира благослови звуком звона.
Рецепти за укусне, хранљиве и надасве здраве оброке, приказани су у овој књизи. Наравно, да би могао да их припрема што већи број конзумената, било је неопходно мало их прилагодити реалном стању, јер нису сви у ситуацији да набаве свеже плодове мора, свеже поврће које успева само на одређеним поднебљима или зачине карактеристичне за неку локацију. Свеједно, резултат је готово идентичан, а ефект исти: конзумирањем ове хране тело се чисти од отрова, смањују се ризици од излагања разноразним тешким болестима, а дух поприма потпуно нову димензију. Или, боље рећи – изворну. Наравно, у савременом свету какав нас окружује, није могуће постићи монашку дисциплину, али сви можемо да се потрудимо да ризике сведемо на најмању могућу меру. Пажљивим одабиром намирница и њиховом припремом свакако. Не каже се без разлога да здравље на уста улази. Светогорци су, и то, доказали миленијумским опстанком уз непромењен али добро осмишљен начин исхране.

Уколико желите да се приближите начину монашког живота и свим добробитима које он доноси, потребно је да се држите следећих принципа:

– Драстично смањити унос црвеног меса. У свему будите умерени, а ако не можете без меса, користите само живинско или рибу.
– Драстично смањити или у потпуности избацити конзумирање млека, сира и путера. Уместо класичних масноћа, користити маслиново уље, а кравље млеко заменити бадемовим.
– Конзумирати што више воћа и поврћа, нарочито оног тамнијих боја која садрже већу количину антиоксиданаса.
– Порције треба да буду мале, али распоређене у једнаким временским интервалима током дана.
– Слану и индустријски прерађену храну свести на апсолутни минимум.
– Шећер и слатке напитке свести на апсолутни минимум.
– Путер, маргарин и крем свести на апсолутни минумум. Уместо класичне масноће користити маслиново уље.
– Уместо класичних грицкалица, за ужину користити свеже воће и поврће, у неограниченим количинама. Прихватљиви су сушено воће и коштуњави плодови.
– Ако постоји могућност, користити и/ли гајити органско поврће у сопственом врту, или покушати да се такво набавља од произвођача.
– За отклањање стреса, користити медитацију или молитве, пронађите време за краће шетње.
– Редовно вежбајте, шта год то било, само да се тело покреће, истеже и буде активно.

Да бисте преузели комплетну електронску књигу у .пдф формату, постаните Премијум члан кликом на ОВАЈ линк и уживајте у здрвим и укусним јелима. Придружите се брзорастућој групацији оних који подржавају Српско Срце.

Уколико сте већ Премијум корисник а још нисте преузели поклон, то можете учинити кликом ОВДЕ.

Пријатно!