Датум: 11.04.2020., 11:11 / Категорија: Православље

Победа живота над смрћу – Врбица

Лазарева субота или Врбица се слави на суботу уочи празника Цвети, који увек падају у шесту недељу Часног поста, посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара и на Христов улазак у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила

Прослава Лазареве суботе

На дан Лазареве суботе у православним храмовима се током поподневних часова служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади, тек улистали врбови ластари. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и онда се обавља трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.

Данашњи празник у хришћанству означава победу живота над смрћу. На богослужењима се помињу страдања Христова и васкрснуће Лазарево, као гаранција за васкрсење свих верника.

Шта је Лазарева субота?

Лазарева субота или Врбица је сећање на догађај у Витанији, где је живео млади човек Лазар са сестрама Мартом и Маријом. Тај догађај са свим појединостима описао је јеванђелист Лука. На вест о смрти Лазаревој, како је записано у Јовановом Јеванђељу, Исус је дошао у Витанију, где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен. Дошао је до гроба, наредио да се склони гробни камен и позвао Лазара да изађе. Он је то и учинио, сав увијен у погребне покрове – каже предање које је свети Јован пренео у свом Јеванђељу.

Овај догађај се у хришћанству сматра победом живота над смрћу и наговештајем Христовог страдања и васкрсења, у коме је основа новозаветне вере. То последње чудо Христово, који се већ прочуо по чудесним исцељењима и другим подвизима којим је потврђивао снагу потоње вере, озлоједило је јудејске свештенике и узрок је пресуде на смрт распећем коју му је у среду, у недељи страдања, изрекла јеврејска скупштина Синедрион.

Лазар је живео још тридесет година као епископ на Кипру, где га је посетила и Богородица и поклонила му омофор, њеном руком извезен. Спомен светог Лазара Четвородневног слави се од првих дана хришћанства, а његово име је симболично и на јеврејском језику Ел-азар значи – Бог је помогао. Његове мошти почивају данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, где је стајала надгробна плоча са натписом „Христов пријатељ“.

Обичаји на Врбицу

На Лазареву суботу, односно Врбицу, обичај је да се носе гранчице врбе чиме се симболично представља Исусов свечани улазак у Јерусалим. У Српској православној цркви, Врбица је дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско“.

Врбицу у цркву обично носе деца, и то у суботу по подне, да би је оставили у цркви да се на Цвети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се поделе народу. На тај празник се, обично, бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Цвећем се рано ујутро кити кућа, а водом у којој је оно стајало, умивају се укућани. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем. С обзиром на то да је овај празник у време ускршњег поста, црквено правило је да није добро на тај дан играти и певати.

Наравно, славска трпеза је на Врбицу увек посна јер пада на Велики пост. Данашњи празник најављује сутрашњи – Цвети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим. Са овим празником почињу велики Васкршњи празници.