Датум: 07.01.2021., 00:36 / Категорија: Вести

Божић, најрадоснији празник код Хришћана

Један од најважнијих празника код Хришћана, самим тим и код православаца, јесте Божић. То је празнк који слави оваплоћење Исуса Христа који постаде човек...

Овај празник се слави три дана, а код православаца који време мере по старом календару, Божић „пада“ седмог јануара – 12 дана после истоименог празнима Хришћана који су прешли на рачунање времена по новом календару. Римокатолици и мноштво православаца који су примили нови календар, Божић славе 25. децембра. Ми ћемо, логично, проћи кроз православне обичаје и објаснити их на најједноставнији могући начин. Ево како су наши преци обележавали и славили Божић, што и ми данас чинимо.

Обичај је да на божићно јутро, пре него што сване, звона на свим православним храмовима зазвоне, чиме се објављује долазак Божића и Божићнг славља. Рођење Богомладенца је најавила звезда, којом су се руководили мудраци. Била је то посебна појава која се указала по светом Димитрију Ростовском, још на Благовести. Свети Теофилакт Охридски зборише: Када иђаху мудраци, иђаше и звезда, када они одмараше, она стајаше. Ни једно једино небеско тело се не креће из правца север-југ (односно Јерусалим-Витлејем) већ само исток-запад. Због тога Витлејемску звезду и не треба објашњавати природним путем, астрономијом. Долазак мудраца од истока само је доказ да су Месију очекивали сви народи, а не само Јевреји, и да је Месија дошао да спасе све људе, о чему говори псалмопојац Давид, пророци Исаија и Михеј, као и апостол Павле у посланици Римљанима.

Симболика рођења Богомладенца Христа на попис становништва сазваног на захтев цара, јесте да ће и Христос, Цар славе, пописати у Књигу Живота, Књигу Јагњетову, све верне поданике своје. У порти Саборне цркве Христовог Рођења, налази се пећина-параклис где се чувају мошти 14.000 витлејемских младенаца које крвожедни цар Ирод поби, не би ли међу њима убио и Богомладенца Христа. У Старом завету за Бога гину праведници, а у Новом завету прво деца, али и они који су чисти срцем као деца, каже Свети владика Николај Српски.

У Витлејему је данас и црква подигнута изнад Богородичиног бунара са кога је света породица чудесно захватила воду и после Сретења Господњег кренула пут Египта. У близини Витлејема, где су пастири чули од анђела да се у граду Давидовом родио Спаситељ света, цркву је подигла царица Јелена, 326. године, посветивши је обручнику Јосифу. Преко пута је поље Воаз, на коме је цар Давид као дечак чувао стада, кога је пророк Самуило помазао за цара, и на мегдану убио филистејског дива Голијата. На овом пољу је и старозаветни патријарх Јаков чувао стада. Недалеко је и манастир посвећен Светом Теодосију Великом у Јерусалимској, Јудејској пустињи, где су Мудраци са Истока преноћили три ноћи, вративши се другим путем, избегавши тако сусрет са церем Иродом у Јерусалиму.

Витлејем је, данас, град под палестинском управом ограђен од Јерусалима десетометарским бетонским зидом. Ипак, поклоника никада није било више него што је то сада. У Свету Земљу се не иде туризма ради, мада има и тога, већ се на света места иде због саборности Цркве православне и литургичког јединства.

Шта се ради на Божић?

Домаћин и сви укућани на Божић облаче најсвечаније одело које имају, па одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе, у цркви се прима нафора и она се прво конзумира на Божић. Људи се поздрављају речима: Христос се роди! Отпоздрављају са: Ваистину се роди! Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења.

Положајник

На Божић, рано ујутро, у кућу долази специјални гост. Он се, обично, договори са домаћином, а може да буде и путник-намерник. Он се у кућу дочекује са посебним привилегијама и почастима, и назива се положајник. Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Потом, отвара врата на шпорету или пећи, у давна времена на огњишту, ту џара ватру и говори здравицу: Колико варница, толико срећица, колико варница толико парица, колико варница толико у тору оваца, колико варница толико прасади и јагањаца, колико варница, толико гусака и пилади, а највише здравља и весеља, Амин, Боже дај.

Положајник симболично представља Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек, који на Божић и за целу наредну годину, доноси срећу у кућу.

Рано ујутро на Божић, после Свете Литургије, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, тако да чесница има улогу Божићног славског колача. Када се чесница испече, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Домаћин од печенице за Божић сече најпре леву плећку, главу и део од ребара. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем кадионицу који кади целу кућу. Пева се божићни тропар и чита се молитва Оче наш. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

Божићни обредни хлебови

Божићни обредни хлебови су посебне врста обредних колача који православни верници у многим српским селима месе за Божићне празнике. Припрему обредних хлебова могу да прате разна обичајна правила и обреди. Уобичајено је да се у умешено тесто за обредне хлебове стави новчић, а према локалним обичајима и неки други ситни предмети. Они имају одређену улогу и представљају неку врсту жртвеног обичаја који се подноси у циљу веће родности усева, берићета, и здравља укућана и стоке. Како по народном веровању божићни обредни хлебови поседују и плодоносну моћ, односе се у поља, воћњаке и винограде и дају стоци.

Припрема обредних хлебова

Обредне хлебове припремају домаћин или домаћица на Бадњи дан или рано ујутру на Божић. Месе се од пшеничног али се често срећу случајеви да се справљају и од другог брашна.

Вода за мешење теста, у неким српским селима, доноси се пре свитања са извора или бунара у који се претходно баци прегршт жита. Овој води, коју верници називају јаком водом, придаје се посебна благотворна моћ. Припрему обредних хлебова могу да прате разна правила. На пример, брашно се узима искључиво из пуне вреће, вода за тесто доноси се са три извора, особа која ће их спремати претходно мора да се окупа… Осим ових има и других правила, односно обичаја, у зависности од поднебља. Тако у источној и јужној Србији, тестом улепљеним рукама домаћин или домаћица хватају воћке, кошнице и стоку да би се учинили плоднијима. Горња површина обликованог обредног хлеба може пред печење да буде украшена разноразним симболима, као што су то на пример христограм, звезде, кругови, отисак кључа, чешља и друго.

Врсте обредних хлебова

За божићне празнике припреман је велики број разноврсних обредних хлебова: чесница, божићни колач и већи број фигуралних хлебова, такозваних закончића. На обредном колачу знаном под називом „кућа“ представљени су сви укућани, али са једном фигуром више да би било принове. Онда, ту су и мачка, пас и огњиште са дрвима. Колач назван „бачва“ користи се за ритуално испијање вина из отвора за чеп, уз благослов за здравље. У зависности од тога где живе, поједини домаћини месе Богу брада хлеб, па „тајну вечеру, краве, свињу, кола, срп, чезе, њиву, трактор, лојзе, ливаде, овчарник и друге. Карактеристично за све њих су имена, као и изглед, који ближе казују коме или чему су намењени. На хлебу намењеном пољу (њива) централно место заузимају укрштени снопови са фигуром змије, кроз чију главу је провучен клас жита. Овај орнамент срећемо у Алексиначком поморављу, источно од Мораве, сврљишким селима западне зоне и нишким селима североисточне зоне. Територијално, он поредставља целину и сигурно вуче корене из даље прошлости када је змија поштована као кућно и аграрно божанство, односно била чуварица њива и кућа.

Поред поменутих обредних хлебова, меси се и непаран број кравајчића – ковржања, ковржањца, и гугутки, намењених блаженопочившим прецима, а деле се по комшилуку дан после Божића. Током времена, обредни хлебови су прлазили кроз ноге трансформације и били изложени различитим утицајима. Зато се данас диљем Србије среће много различитих облика, назива и мотива обредних хлебова, који имају и различиту намену.

Обредни хлебови за Бадњи дан и вече

На Бадњи дан, изјутра, домаћица меси многобројне хлебове за вечерњу трпезу. Обавезно се меси погача – чесница са новчићем која се ломи пре вечере. Постоји веровање да ће онај коме се падне новчић бити срећан и успешан у пословима током целе године. Поред погаче, домаћица куће меси и друге хлебове које шара разним мотивима.

По уношењу Бадњака и сламе у кућу, поставља се трпеза за бадње вече и на њој сва јела, обредни хлебови, пите, мед, разноразно суво воће, па ораси којима се придаје посебна заштитна и плодотворна моћ. Потом ту су бундева, жути шећер, нишадор, црно или црвено вино, ракија и воћни сокови, справљани ручно у домаћинству. Сва јела су посна, јер је Бадњи дан последњи дан Божићног поста. Током Бадње вечере већи број хлебова се сече и ломи, нешто од тога се поједе, а непоједено сутрадан даје стоци. Неки верници као апотропејон чувају обредне хлебове током целе године.

Обредни хлебови за Божић

Божић се, на простору целе Србији, слави као породична светковина и најрадоснији празник. Изјутра рано се спремају се обредни хлебови, међу којима је најважнија чесница-погача и обредна печеница – прасе, јагње, негде и врапци и праве крстови од недогорелих делова бадњака. После божићног поста, укућани се после 40 дана поста по први пут мрсе печеницом, а у кућу се уноси „шумка“, а долази и положајник.