Datum: 07.01.2021., 00:36 / Kategorija: Vesti

Božić, najradosniji praznik kod Hrišćana

Jedan od najvažnijih praznika kod Hrišćana, samim tim i kod pravoslavaca, jeste Božić. To je praznk koji slavi ovaploćenje Isusa Hrista koji postade čovek...

Ovaj praznik se slavi tri dana, a kod pravoslavaca koji vreme mere po starom kalendaru, Božić „pada“ sedmog januara – 12 dana posle istoimenog praznima Hrišćana koji su prešli na računanje vremena po novom kalendaru. Rimokatolici i mnoštvo pravoslavaca koji su primili novi kalendar, Božić slave 25. decembra. Mi ćemo, logično, proći kroz pravoslavne običaje i objasniti ih na najjednostavniji mogući način. Evo kako su naši preci obeležavali i slavili Božić, što i mi danas činimo.

Običaj je da na božićno jutro, pre nego što svane, zvona na svim pravoslavnim hramovima zazvone, čime se objavljuje dolazak Božića i Božićng slavlja. Rođenje Bogomladenca je najavila zvezda, kojom su se rukovodili mudraci. Bila je to posebna pojava koja se ukazala po svetom Dimitriju Rostovskom, još na Blagovesti. Sveti Teofilakt Ohridski zboriše: Kada iđahu mudraci, iđaše i zvezda, kada oni odmaraše, ona stajaše. Ni jedno jedino nebesko telo se ne kreće iz pravca sever-jug (odnosno Jerusalim-Vitlejem) već samo istok-zapad. Zbog toga Vitlejemsku zvezdu i ne treba objašnjavati prirodnim putem, astronomijom. Dolazak mudraca od istoka samo je dokaz da su Mesiju očekivali svi narodi, a ne samo Jevreji, i da je Mesija došao da spase sve ljude, o čemu govori psalmopojac David, proroci Isaija i Mihej, kao i apostol Pavle u poslanici Rimljanima.

Simbolika rođenja Bogomladenca Hrista na popis stanovništva sazvanog na zahtev cara, jeste da će i Hristos, Car slave, popisati u Knjigu Života, Knjigu Jagnjetovu, sve verne podanike svoje. U porti Saborne crkve Hristovog Rođenja, nalazi se pećina-paraklis gde se čuvaju mošti 14.000 vitlejemskih mladenaca koje krvožedni car Irod pobi, ne bi li među njima ubio i Bogomladenca Hrista. U Starom zavetu za Boga ginu pravednici, a u Novom zavetu prvo deca, ali i oni koji su čisti srcem kao deca, kaže Sveti vladika Nikolaj Srpski.

U Vitlejemu je danas i crkva podignuta iznad Bogorodičinog bunara sa koga je sveta porodica čudesno zahvatila vodu i posle Sretenja Gospodnjeg krenula put Egipta. U blizini Vitlejema, gde su pastiri čuli od anđela da se u gradu Davidovom rodio Spasitelj sveta, crkvu je podigla carica Jelena, 326. godine, posvetivši je obručniku Josifu. Preko puta je polje Voaz, na kome je car David kao dečak čuvao stada, koga je prorok Samuilo pomazao za cara, i na megdanu ubio filistejskog diva Golijata. Na ovom polju je i starozavetni patrijarh Jakov čuvao stada. Nedaleko je i manastir posvećen Svetom Teodosiju Velikom u Jerusalimskoj, Judejskoj pustinji, gde su Mudraci sa Istoka prenoćili tri noći, vrativši se drugim putem, izbegavši tako susret sa cerem Irodom u Jerusalimu.

Vitlejem je, danas, grad pod palestinskom upravom ograđen od Jerusalima desetometarskim betonskim zidom. Ipak, poklonika nikada nije bilo više nego što je to sada. U Svetu Zemlju se ne ide turizma radi, mada ima i toga, već se na sveta mesta ide zbog sabornosti Crkve pravoslavne i liturgičkog jedinstva.

Šta se radi na Božić?

Domaćin i svi ukućani na Božić oblače najsvečanije odelo koje imaju, pa odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe, u crkvi se prima nafora i ona se prvo konzumira na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: Hristos se rodi! Otpozdravljaju sa: Vaistinu se rodi! Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja.

Položajnik

Na Božić, rano ujutro, u kuću dolazi specijalni gost. On se, obično, dogovori sa domaćinom, a može da bude i putnik-namernik. On se u kuću dočekuje sa posebnim privilegijama i počastima, i naziva se položajnik. Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Potom, otvara vrata na šporetu ili peći, u davna vremena na ognjištu, tu džara vatru i govori zdravicu: Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko u toru ovaca, koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj.

Položajnik simbolično predstavlja Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić i za celu narednu godinu, donosi sreću u kuću.

Rano ujutro na Božić, posle Svete Liturgije, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, tako da česnica ima ulogu Božićnog slavskog kolača. Kada se česnica ispeče, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Peva se božićni tropar i čita se molitva Oče naš. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.

Božićni obredni hlebovi

Božićni obredni hlebovi su posebne vrsta obrednih kolača koji pravoslavni vernici u mnogim srpskim selima mese za Božićne praznike. Pripremu obrednih hlebova mogu da prate razna običajna pravila i obredi. Uobičajeno je da se u umešeno testo za obredne hlebove stavi novčić, a prema lokalnim običajima i neki drugi sitni predmeti. Oni imaju određenu ulogu i predstavljaju neku vrstu žrtvenog običaja koji se podnosi u cilju veće rodnosti useva, berićeta, i zdravlja ukućana i stoke. Kako po narodnom verovanju božićni obredni hlebovi poseduju i plodonosnu moć, odnose se u polja, voćnjake i vinograde i daju stoci.

Priprema obrednih hlebova

Obredne hlebove pripremaju domaćin ili domaćica na Badnji dan ili rano ujutru na Božić. Mese se od pšeničnog ali se često sreću slučajevi da se spravljaju i od drugog brašna.

Voda za mešenje testa, u nekim srpskim selima, donosi se pre svitanja sa izvora ili bunara u koji se prethodno baci pregršt žita. Ovoj vodi, koju vernici nazivaju jakom vodom, pridaje se posebna blagotvorna moć. Pripremu obrednih hlebova mogu da prate razna pravila. Na primer, brašno se uzima isključivo iz pune vreće, voda za testo donosi se sa tri izvora, osoba koja će ih spremati prethodno mora da se okupa… Osim ovih ima i drugih pravila, odnosno običaja, u zavisnosti od podneblja. Tako u istočnoj i južnoj Srbiji, testom ulepljenim rukama domaćin ili domaćica hvataju voćke, košnice i stoku da bi se učinili plodnijima. Gornja površina oblikovanog obrednog hleba može pred pečenje da bude ukrašena raznoraznim simbolima, kao što su to na primer hristogram, zvezde, krugovi, otisak ključa, češlja i drugo.

Vrste obrednih hlebova

Za božićne praznike pripreman je veliki broj raznovrsnih obrednih hlebova: česnica, božićni kolač i veći broj figuralnih hlebova, takozvanih zakončića. Na obrednom kolaču znanom pod nazivom „kuća“ predstavljeni su svi ukućani, ali sa jednom figurom više da bi bilo prinove. Onda, tu su i mačka, pas i ognjište sa drvima. Kolač nazvan „bačva“ koristi se za ritualno ispijanje vina iz otvora za čep, uz blagoslov za zdravlje. U zavisnosti od toga gde žive, pojedini domaćini mese Bogu brada hleb, pa „tajnu večeru, krave, svinju, kola, srp, čeze, njivu, traktor, lojze, livade, ovčarnik i druge. Karakteristično za sve njih su imena, kao i izgled, koji bliže kazuju kome ili čemu su namenjeni. Na hlebu namenjenom polju (njiva) centralno mesto zauzimaju ukršteni snopovi sa figurom zmije, kroz čiju glavu je provučen klas žita. Ovaj ornament srećemo u Aleksinačkom pomoravlju, istočno od Morave, svrljiškim selima zapadne zone i niškim selima severoistočne zone. Teritorijalno, on poredstavlja celinu i sigurno vuče korene iz dalje prošlosti kada je zmija poštovana kao kućno i agrarno božanstvo, odnosno bila čuvarica njiva i kuća.

Pored pomenutih obrednih hlebova, mesi se i neparan broj kravajčića – kovržanja, kovržanjca, i gugutki, namenjenih blaženopočivšim precima, a dele se po komšiluku dan posle Božića. Tokom vremena, obredni hlebovi su prlazili kroz noge transformacije i bili izloženi različitim uticajima. Zato se danas diljem Srbije sreće mnogo različitih oblika, naziva i motiva obrednih hlebova, koji imaju i različitu namenu.

Obredni hlebovi za Badnji dan i veče

Na Badnji dan, izjutra, domaćica mesi mnogobrojne hlebove za večernju trpezu. Obavezno se mesi pogača – česnica sa novčićem koja se lomi pre večere. Postoji verovanje da će onaj kome se padne novčić biti srećan i uspešan u poslovima tokom cele godine. Pored pogače, domaćica kuće mesi i druge hlebove koje šara raznim motivima.

Po unošenju Badnjaka i slame u kuću, postavlja se trpeza za badnje veče i na njoj sva jela, obredni hlebovi, pite, med, raznorazno suvo voće, pa orasi kojima se pridaje posebna zaštitna i plodotvorna moć. Potom tu su bundeva, žuti šećer, nišador, crno ili crveno vino, rakija i voćni sokovi, spravljani ručno u domaćinstvu. Sva jela su posna, jer je Badnji dan poslednji dan Božićnog posta. Tokom Badnje večere veći broj hlebova se seče i lomi, nešto od toga se pojede, a nepojedeno sutradan daje stoci. Neki vernici kao apotropejon čuvaju obredne hlebove tokom cele godine.

Obredni hlebovi za Božić

Božić se, na prostoru cele Srbiji, slavi kao porodična svetkovina i najradosniji praznik. Izjutra rano se spremaju se obredni hlebovi, među kojima je najvažnija česnica-pogača i obredna pečenica – prase, jagnje, negde i vrapci i prave krstovi od nedogorelih delova badnjaka. Posle božićnog posta, ukućani se posle 40 dana posta po prvi put mrse pečenicom, a u kuću se unosi „šumka“, a dolazi i položajnik.