Датум: 12.04.2020., 04:54 / Категорија: Православље

Цвети – Христов улазак у Јерусалим

Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава Христов улазак у Јерусалим. Увек пада у недељу, дан након Лазареве суботе, и недељу дана пре Ускрса

Празник Цвети је установљен у Јерусалиму крајем четвртог века, као успомена на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим, али и на последњу недељу његовог земаљског живота. Обележава се у свим хришћанским земљама, са незнатним разликама у обичајима. Јеванђелисти бележе да је Исус на капијама града дочекан са цвећем и листовима палме, које су му људи бацали пред ноге. Будући да је због хладне климе у многим европским земљама раст палми немогућ, народ на овај дан у цркву носи шимшир, тису, гранчице врбе и маслине. Међу православцима, Цвети важе за један од најрадоснијих празника.

Исусов улазак у Јерусалим

Овај догађај се збио тачно недељу дана пре Христовог ускрснућа. Помиње се још у пророчанству Захаријином:

Радуј се много, кћери сионска, подвикуј кћери јерусалимска;
ево, Цар твој иде к теби, праведан је и спасава,
кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричином.

Ово је протумачено као да Исус, представљајући се као цар Јудеје, жели да опструише власт римског цара, те је изведен пред суд Синедриона и осуђен на смрт. Према Јеванђељу, Исус је у град ујахао на магарцу, дочекан масом људи који су му простирали своје одежде пред ноге, пут му посипали цвећем и палминим листовима, и певали у његову славу:

О Господе, помози! О Господе, дај да буде напредак!
Благословен који иде у име Господње!
Благосиљамо вас из дома Господњег.

Симболика у догађају

Симболика магарца је мир, за разлику од коња, који симболише рат. Стога улазак Христов у Јерусалим представља долазак Принца мира, не долазак Краља – ратног завојевача. Бацање хаљина и палмовог лишћа пред нечије ноге, представљало је исказ дубоког поштовања и високе почасти. Сва четири Јеванђеља сведоче да је Исусу била указана ова част. Међутим, док Матеј, Марко и Лука тврде да је народ простирао хаљине и зукву, Јован инсистира на листовима палме. У јеврејској традицији, палма је једна од четири свете биљке (поред лимуна, мирте и врбе) која се носи на Сукот („Празник колиба“; петнаести дан месеца Тишри по јеврејском календару):

У први дан узмите воћа с лепих дрвета, и грана палмових
и грана с густих дрвета и врбе с потока, и веселите се
пред Господом Богом својим седам дана.

Међутим, палмова гранчица је у грчкој и римској култури симболисала победу и богињу Нику, односну Викторију. Када римски тријумфатор положи оружје, он облачи тогу, цивилну одећу мира, а она је украшена палмовом гранчицом. Иако апостол Павле у својим Посланицама Христов улазак описује као тријумфални, овакво тумачење није могло да постоји све до 13. века. У старом Египту, палмове гране су пратиле покојника на посмртним церемонијама, и симболисале су вечни живот. У средњовековној хришћанској традицији оне су красиле мученике, страдалнике за хришћанство, а представљале су њихову моралну победу, тријумф духа над смрћу. Палмино лишће се помиње још и у Јовановом Откровењу (Апокалипса):

Потом видех, и гле, народ многи, ког не може нико избројати,
од сваког језика и колена и народа и племена,
стајаше пред престолом и пред Јагњетом,
обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим.

У 16. и 17. веку, у западној Европи су на празник Цвети спаљиване мале људске фигуре, које су се звале Jack-‘o’-Lent. Прављене су од сламе, да би потом биле каменоване или искидане на делове. Симболика овог обичаја је освета Јуди Иксариотском, који је римским војницима проказао Исуса. Неки историчари сматрају да је ово ритуални прогон зиме, и поздрав пролећу.