Датум: 20.08.2020., 18:31 / Категорија: Гастрономија

Џин или (бело)светска клековача

Клековача је једно од популарнијих алкохолних пића код љубитеља „траварица“. Ипак, џин може да се повеже са Србијом. Како? Читајте у наставку

Када говоримо о џину, треба напоменути да је то јако алкохолно пиће. Љубитељи алкохолних напитака истичу га због његовог присуства у многобројним коктелима популарним у целом свету. Треба нагласити да се оригинални џин припрема од плодова клеке, као и од другог воћа, па припада воћним ракијама. Понекад се користе и поједине житарице, а основна карактеристика овог пића је специфичан и оригиналан мирис, који увелико подсећа на клеку. Разлог томе је претежна употреба бобица ове дрвенасте биљке у производњи. Количина алкохола од око 40 одсто, сврстава џин у јака алкохолна пића.

Џин је, у основи, лек

Џин може да се похвали вишевековним постојањем. Дакле, историја овог алкохолног пића датира још из 17. века. Холандски лекар, Франциско Силвиус, води се као човек који је створио џин, или му је бар приписано откриће тог пића. Тврди се да је џин настао у 17. веку, али не у сврху конзумације уживања ради, већ из медицинских разлога: џин се тада користио као лек против бубрежних проблема, обољења желуца и чишћења крви. Франциско Силвиус је спојио плодове клеке, аниса, коријандра и још неколико биљака, које су у то време имале доказана лековита својства. Још један од доказа да је савремена фармација заснована на природи и биљном свету.

Доктор је, с намером да створи ефикасан лек, све биљке потопио у течност која је могла да из сваког од састојака извуче све лековите материје и одржи их у течном стању. То је, наравно, био (медицински) алкохол.

Силвиус је добијени раствор испитивао директно на пацијентима које је лечио, а популарност овог лека се јако брзо раширила међу народом. Наравно, погађате, не због првенственог лековитог дејства, већ због укуса и способности да „орасположи“ конзумента.

Упркос подацима да је џин измишљен у 17. веку, плодови клеке су се користили за лечење још раније. Током трајања епидемија куге, људи су покушавали да се спасу од у то доба смртоносне болести помоћу – клеке. На жалост, то није давало очекиване резултате.

Назив џин, који се данас користи у целоме свету, потиче од холандске речи геневер – у преводу на српски језик то значи клека. Од 17. века до данашњег дана, писање и изговор имена се јако много пута мењало и скраћивало, да би се на крају дошло до кратког, ефикасног и на свим језицима лако изговорљивог назива гин односно џин.

Упркос томе што се у почетку џин пио само у Холандији, веома брзо је постао изузетно популаран у земљи њеног краљевског величанства – Енглеској. Можда баш из тог разлога, данас је та земља највећи произвођач пића од клеке. Иако је у 19. веку због прохибиције џин био забрањен, он је у садашњем времену једно од незамењљивих алкохолних пића. И због разлога што је неизоставни садржај многобројних коктела.

Алкохол сиромаха

Врхунац популарности џин је достигао у 18. веку. Где? Па наравно у Великој Британији. Из разлога што је првобитно био замишљен као лек а не алкохолно пиће, џин је био опорезован далеко мањом стопом него алкохол и пића базирана на њему. Самим тим, цена му је била мања од алкохолних пића, па је готово преко ноћи постао алкохол сиромашних.

Због тога, добио је и погрдни надимак „уништитељ мајки“, јер се сматрало да због конзумације џина, мајке занемарују или напуштају децу, а у појединим случајевима чак почине и чедоморство. Џин се, у то доба, сматрао тешком дрогом!

Успоном британске империје и појавом многобројних здравствених проблема у тропским колонијама под влашћу Европљана, џин је почео да се меша са тоником који је, зна се, заснован на кинину. Самим тим, коктел је постао савршена превентива па чак и лек за маларију, коју преносе комарци. А њиху тропима има јако много.

Како се прави џин?

Основни састојак џина је, наравно, клека. Тачније њен плод. Заједно са осталим биљкама, које дају потребан састав овом пићу, па имају и улогу зачина, одстојава у грожђу. После тога, ова маса се дестилира на класичан начин. Добијени алкохолни дестилат нема специфичну боју, такорећи провидан је и подсећа на воду. Специфични мирис готовог џина, резултат је присуства плодова клеке, као и осталих биљака додатих у процесу ферментације и дестилације. Међу њима су анис, кумин, цимет… Сматра се да ако произвођачи џина држе до квалитета, морају да га ароматизују са најмање шест до седам различитих ароматичних биљака.

Врсте џина

На тржишту постоји велики број варијација овог пића. Популаран је такозвани лондонски суви џин. Под овим „суви“, подразумева се да приликом производње није додат шећер. Лондонски суви џин је практично безбојан, јер се не додају никакве боје.

Друга позната врста је плимутски џин, код којег произвођачи користе микс различитих биљака. Он се по правилу производи од специјалне воде из Дартмура (Велика Британија). Код ове врсте не можете а да не обратите пажњу на меки укус и веома јак опојни мирис. Код плимутског џина се користе ароматизатори, који стварају јединствени мирис.

Посебна пажња мора да се посвети холандској верзији џина, која се издваја по томе што се припрема по специфичном холандском рецепту из 17. века. Холанђани, данас, нуде две подврсте џина – млади и стари џин. Разлика је у додавању арома, а Холанђани у састав џина стављају и цитрусно воће.

Како се сервира џин?

Џин се служи у високим стакленим чашама, запремине од 200 до 250 милилитара а иделна температура треба да буде између шест и осам степени. Дакле, хладан. Заједно са њим, сервира се кришка лимуна и чаша газиране воде – соде или минералне, по жељи конзумента. Кришка лимуна може се поставити на обод чаше или да се сервира одвојено у малом тањиру. По жељи се у пиће додаје лед.

Џин у кухињи

Џин може да се комбинује са различитим врстама пића, најчешће са тоником. Међу познатим коктелима од џина је мартини, омињено пиће чувеног тајног агента. Џин се, наиме, изузетно добро слаже са безмало свим врстама алкохолних пића и воћним укусима, тако да је код употребе џина довољно дати машти на вољу, и ново оригинално пиће је ту. Џин може да се користи за ароматизацију сланих јела. Искусни кувари га укључују у специјалитете са пилећим и свињским месом.

Какве су користи џина?

О корисним дејствима џина полемише се вековима. И сви су у праву. Квалитетан џин може да чисти крв, а користи се и као диуретик. Због тога се препоручује код проблема изазваних задржавањем течности у организму као и надутости.

Код џин тоника се рачуна на активни састојак кинин, који је присутан у тонику и даје му горку ноту. Умерена конзумација овог коктела помаже елиминисању густог секрета из плућа и дисајних путева. У савремено доба, џин се користи као лек код обољења, прехлада, кашља и бронхитиса. Облога од џина помаже у ублажавању бола у леђима и зглобовима. Џин побољшава и нормализује функцију срца и појачава његов рад. Наравно, искључиво у умереним количинама, да не кажемо дозама.

Народна медицина и џин

Западњачка народна медицина препоручује џин као лек. Домаћи сируп против болова у грлу справља се тако што се помешају три супене кашике меда, једна кашика џина и једна кашика сока од црног лука. Конзумира се по једна кашичица на неколико сати после сваког оброка.

Исцелитељи предлажу кувану комбинацију џина и камилице, која се користи за брзо искашљавање и смањење притиска у плућима. За чај су потребне две кашике камилице. Она се кува у 150 милилитара воде, процеди и промеша са децилитром џина. По жељи, може да се заслади медом. Као лек, користе се једна до две супене кашике пре јела.

Позната је и облога од џина са тоником. Користи се за смањење болова у леђима. У ту сврху, газа се натопи са 50 милилитара џина, једном кашиком сока од роткве и једном кашиком сока од црног лука. Тако припремљена облога се ставља на болно место и оставља да делује највише пола сата. После тога се са болног места облога скида, да не би дошло до опекотине на кожи коју може да проузрокује сок од лука. Онда се то место опере топлом водом и обрише чистом крпом.

Да ли је џин штетан?

Упркос томе што има многобројне корисне особине, џин не треба пити стално и у великим количинама. Не заборавите, то је ипак – на првом месту – јако алкохолно пиће. Конзумација џина се не препоручује људима алергичним на клеку. Неће да се деси ништа спектакуларно, али нелагодност је неизбежна нуспојава. Дакле, на здравље, али са опрезом и у малим количинама.

Прави ли се у Србији?

Наравно. Постоји једна мала дестилерија на северу Србије која нуди читаву лепезу овог пића. И све то у домаћој радиности. Ко су, шта су, како раде и шта могу да нам кажу по тим питањима, покушаћемо да сазнамо. Ускоро.