Датум: 06.09.2020., 17:16 / Категорија: Историја народа

Један град а 15 имена

Историјске чињенице наводе на то да је наша престоница један од најстаријих градова у Европи, и да насеља на теиторији данашњег Београда датирају чак 7.000 година уназад...

Један град за сва времена… Истина, нису од самог настанка насеља на ушћу двеју река становници били Срби. Али, овде не говоримо о народу или народима који су се борили за превласт над територијом од значаја, већ самим хабитатом. Управо толико интересовање за превласт над данашњим београдским територијама довољно говори о томе колико је то битна стратешка тачка. Слободно можемо да кажемо од настанка човечанства.

Шта је Београд данас?

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са припадајућом локалном самоуправом. Територија Града подељена је на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти. Београд заузима око пет одсто територије Републике Србије, а у њему живи скоро па трећина укупног становништва државе. Београд је, такође, економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

Престоница Србије може да се похвали чињеницом да је по популацији на четвртом месту листе великих градова југоисточне Европе. Предњаче Истанбул, Атина и Букурешт.

А сад мало историје

Као што смо већ напоменули, прве насеобине датирају од пре седам миленијума. Београд је, реално, један од најстаријих градова у Европи с обзиром на то да су на његовој територији наосеобине постојале пре најмање 7.000 година.

Недалеко од центра Београда налази се култура старија чак и од саме месопотамијске. Винчанска култура, која датира између првих векова петог миленијума пре нове ере и првих векова четвртог миленијума пре нове ере, једна је од технолошки најнапреднијих кутура Бронзаног доба.

Данашњи Београд лежи на руинама античког града а прво насеље изградили су Келти у далеком трећем веку пре нове ере и назвали га Сингидин(он). Неких 200 година касније, дакле у првом веку пре нове ере, град прелази под власт римљана и они га „крсте“ – Сингидунум, назив који представља римску интерпретацију келтског имена града.

Град је именовао како је ко хтео

Већ смо напоменули да су Келти данашњи Београд звали Сингидин(он) а римљани Сингидинум. После тога, на ред долазе бројна нова имена. Латинизовано име града било је Алба Грека, Алба Булгарика је прилагођени латински назив током бугарске владавине, Мађари су поставили таблу Фехервер…

Нандоралба је име које се користило за време средњовековне Мађарске до 14. века, после тога користило се такође мађарско име Нандорфехервар, па Ландорфехервер, Вајсенбург и Грајкхис Вајсенбург су користили Немци, Кастел Бјанко или Бели Двор Београду су наденули Италијани, Велиград(и)он или Велеграда потичу из византијског доба, док су Турци користили Белграт или Дар Ал Џихад, што би у преводу на наш језик била Кућа рата. Сходно дешавањима у то доба и покушајима многих народа да завладају овим просторима, није ни чудо да су Турци били толико „маштовити“ у називању града. Нацисти су Београд знали да зову Принц Еуген Штат.

Шта се све дешавало са називима?

У другом веку Сингидун прелази у под власт Римљана који му сходно свом језику додају суфикс – „ум“, чиме је настало најславније и најдуже очувано име српске престонице. Истовремено град добија статус муниципијума, друге класе града после колонија. То значи да је Сингидунум имао своју самоуправу, премда су његови грађани имали дужности римског држављанина, али не и његова права.

На пример, сингидунумљани су морали да плаћају порез али нису имали право да учествују у политичком животу. У блиско време подигнути су и Виминацијум (Костолац), Сирмијум (Сремска Митровица) и Таурунум са друге стране реке, град данас знан као Земун, фактички саставни део Београда у ово време.

У петом веку, Београд трпи освајања са разних страна евроазијских племена – Хуна, Гота, Авара, Гепида, Острогота и Византије која га коначно узима под своје средином шестог века и мења устаљено римско име у Велиградон. Тако први пут наслућујемо име које користимо данас. Византијски цар Јустинијан први је обновио разорени град који су готово два века наизменично рушила разна племена. Са њима је, наравно, склопио мировни уговор после чега следи пола века ретког и драгоценог мира у Београду.

Онда, пак, стижу Авари који су га још једном опустошили и запалили. Тако град коначно заиста губи свој важни положај а на његову будућност која је изгледала светло од влашћу Јустинијана сушта се тамна завеса.

Када се појављује име Београд?

Садашње име нашег Главног града први пут се спомиње 878. године, и то у писму Папе Јована осмог које је послао цару Борису Бугарском. Било је то 16. априла 878. године, од када Сингидунум и званично нестаје из писаних докумената. Од тада, бележи се име Београд, тако да би тај датум могао да се узме као званичан настанак и рођење Београда под тим називом.

Око самих имена српске престонице постоји доста интересантних записа, мало познатих чињеница и других занимљивости. Напоменимо да се у давна времена Лондон звао Лондун. Баш када и Београд – Сингидун. За оба градаа заједнички је наставак „дун“ који означава насеље или утврђење. Зашто је, онда, Београд био Сингидунум? Тумачење речи „синги“ наговештава да  је то нешто округло, у грађевинарству кружна грађевина. Тако је, наиме, изгледао некадашњи Београд – округло. Друго тумачење у причу увлачи дачко племе Синги које је насељавало Банат па прешло на територију која се данас назива београдском (први век нове ере).

У част Словена

Словени помало стидљиво улазе у град средином седмог века. Прво су, лагано, населили околину, да би се касније сасвим лагано и непрометно ушуњали у град и назвали га баш онако како се и данас зове. А зашто баш Београд? Легенда каже по боји камена од ког је био саграђен пар векова раније, тачније онога што је од њега преостало након спаљивања у више наврата.

Године 1818. долазимо до Вука Караџића, који у новонаписаном речнику наводи град Бијоград на Дунаву (коме ће се слово „ј“ временом изгубити) – а градови у Црној Гори и Далмацији били су помињан као Биоград, насупрот Биограду на мору, који и данас носи исти назив.

Ето, тако Београд измењаше многобројна имена, али свеједно то довољно говори о томе колико су се разни народи и разне војске бориле за град на ушћу двеју река. Београд постоји и у Америци, али само је један прави. Овај изграђен око Калемегдана, Саве и Дунава па ка Авали и Космају на ола пута до Букуље, на север у правцу војвођанских равница, ка смедеревској тврђави на исток или на запад усмерен ка Дрини, Колубари, све до близу ваљевског краја и планине Рудник.

И свакога дана је све већи и богатији – не мислимо само материјално, већ и људима који га насељавају. А бурна историја кроз коју је прошао, само даје додатну тежину свему што смо досад изрекли. А и још ћемо… Пратите нас и видећете у ком правцу идемо. И Београд и ми…