Датум: 19.03.2020., 19:40 / Категорија: Практични савети
Како најефикасније путовати
Многи ће да поставе питање о каквом ми то путовању говоримо у време глобалног карантина. Али, ми смо оптимистички настројени па верујемо да ће се ова пошаст ускоро окончати и да ће људи поново почети да путују
Дакле, хајде да бар на трен заборавимо на муку која нас све притиска, чак и више него што смо то могли да замислимо. Хајде да размишљамо о лепим стварима, јер то, кажу стручњаци, има снажан утицај на психу и имуни систем. Пред нама је пролеће, очекујемо да се временске прилике ускоро стабилизују и да се коначно, и за разлику од досадашње праксе, радујемо високом индексу УВ зрачења. Јер, као што је опште познато, ултравиолетни зраци убијају вирусе. Док се све то не оконча, нема ни путовања. Због личне и безбедности осталих људи, будимо дисциплиновани ма колико нам то тешко падало. Сутра ће све бити лакше и лепше.
Него, да се вратимо теми: сваке године, углавном по више пута, наши људи из дијаспоре долазе на родну груду, али и настањени у Србији радо одлазе у иностранство. Када говоримо о далеким прекоокенаским дестинацијама, превоз из и до њих нема алтернативу. Авион је најразумнија, најбезбеднија, најбржа и најкомфорнија опција. У време (пословног) рата компанија које нуде карте по екстремно повољним ценама, и остали авио превозиоци спуштају цене, па летење одавно није привилегија најбогатијих. Колико би вас коштала повртна карта у конкретном случају, можете да проверите и код националног авиопревозиоца Ер Србије.
Ако сте, пак, стационирани на европском континенту, онда се избор превозних средстава шири. Поставља се питање исплативости путовања авионом, јер треба платити онолико карата колико чланова породице креће на пут. Осим тога, ситуација са пртљагом је све компликованија, јер авио превозиоци све чешће ограничавају количину пртљага коју можемо понети са собом без доплате за „карго“. За просечну четворочлану породицу која путује, рецимо, на релацији Цирих – Београд, цена авио превоза (повратне карте) може да достигне безмало 1.000 евра. Истина, та релација се прелети за нешто мање од два сата, али… За гориво и путарине треба далеко мање пара, али и далеко више утрошеног времена.
Путовање возом није толико популарно код наших људи, из многобројних разлога, па ћемо тај вид транспорта овога пута заобићи. Аутобус? Велики број редовних линија омогућава лак избор, цена карте је прихватљива (мада, често јако блиска такозваним „лоу-кост“ авио компанијама)… Аутобус, пак, има и својих мана: то су комфор (строго рестриктивна количина простора), изложеност „мирисима“, мала брзина кретања… Аутомобил се намеће као најпривлачније решење. Па, онда, хајде да се мало позабавимо путовањима на дуге стазе са аутомобилом.
За почетак, није неопходно да напомињемо како је за безбедно и сигурно путовање неопходно да аутомобил буде потпуно исправан и функционалан, без икаквих недостатака. Јер и више деценија стар аутомобил може да буде погодан за путовање без проблема. Дакле, на пут се може са личним или изнајмљеним возилом. Али, које од њих је најпожељније за дуге стазе?
Некима је то модел из чувене немачке „тројке“ (Мерцедес, Ауди или БМВ), неки се заклињу у класичне моделе са значкама Опел, Пежо, Алфа Ромео… Ситроен и даље слови за „друмску лађу“ (иако то одавно није), ко једном седне у „јапанца“ из њега тешко излази, Волво слови за најбезбеднији (има их још)… Али веровали или не, најидеалнија категорија возила за дуга путовања полако али сигурно – изумире. То су МПВ возила или миниванови. Њихову позицији све агресивније преузимају СУВ модели, односно квази теренци који само изгледом подсећају на расне моделе за вожњу беспућем. Па, онда, шта је преостало? Говоримо, за почетак, о новим моделима доступним на тржишту. Један од последњих мохиканаца у овом сегменту је уједно и родоначелник категорије на евроском тлу, који се скоро 40 година руководи жељом и могућностима да купцима понуди идеално возило за дуголинијки транспорт. То је, ко други, до француски Рено. Модели Сеник, Гранд Сеник и Еспас су суверени лидери категорија којима припадају. Истина потражња је све мања и мања, јер се купци рађе одлучују за атракривније „теренце“ па макар изгубили на квалитету вожње. Елем, шта је то што поменуте Реное намеће као возила за дугачка путовња у друштву, са приличном количином пртљага? На првом месту, они су конструисани управо за то – дуготрајна крстарења аутопутевима уз максимални ниво комфора. Да појаснимо – овде се не бавимо тестирањем аутомобила, нити фаворизујемо било ког произвођача. Говоримо оно што је чињеница, и то из личног искуства.
Као прво, сваки од наведених модела може да се окарактерише као ценовно доступан. У Србији и у иностранству. Ни један од њих неће да угрози буџет породице, а понудиће екстремно много у односу на уложен новац. Дакле, кабине су изузетно простране и прозрачне, са надпросечном количином места у кабини због којег се осећате као на отвореном, без трунке клаустрофобије. Позиција за седење је благо повишена, па имате утисак да седите у најудобнијој фотељи дневне собе. Места има сасвим довољно за четири одрасле особе и повећу количину ствари, које се углавном налазе у аутомобилу када се крене кући, на годишњи одмор или поводом неког другог разлога. То значи да вам пртљаг неће висити над главом, да ћете имати довољно места за ноге, изнад главе, нећете имати осећај укочености… При том, седишта и систем ослањања су подешени тако да неравнине на путу готово нећете ни да приметите. Тишина у кабини је загарантована – ако пратите ону која долази од мотора, подвозја, ветра, пута… Ако желите да слушате добру музику, за то не брините. И млађи путници ће се јако добро осећати у овим моделима, јер сваки од њих има одличну мултимедију, са добром навигацијом, везом са Интернетом, прикључцима за мобилне телефоне и таблет уређаје… Укратко, све оно без чега се данас никако не може, па чак ни у превозном средству.
Што се тиче мотора и мењача, избор је прилично широк, а за шта ћете се одлучити, ствар је личног избора. Фантастични Реноови дизели су, уосталом као и код свих осталих произвођача, на црној листи еколога. Истина, Рено има еколошки подобне дизелаше тако да ни то није проблем, али ако сте довољно освешћени, неће мањкати ни бензинаца. Ако се питате који мењач одабрати, имајте у виду да када изађете на аутопут и из „прве“ дођете до највишег степена преноса па укључите темпомат, проблема са „шалтовањем“ нећете да имате а лева нога ће бити на платформи за одмор. Ако, пак, волите аутоматске мењаче, можете да одаберезе и такве верзије. По потрошњи, све верзије су довољно економичне да буду добар избор за дуге туре.
Да не будемо пристрасни, поменућемо и друге моделе који могу да се набаве, као нови или половни. Тојота је чувену линију Версо верзија без велике помпе угацила, тако да Корола Версо, Авенсис Версо па и Јарис Версо могу да се набаве само као коришћени примерци. Слично је са Фордом (Ц-Макс, С-Макс…), Фолксвагеном (Шаран), Мазда 5 и другима. Сви наведени модели су се доказали у експлоатацији, па није реткост наћи примерке старе само неколико година који су прешли екстремне километраже. А и даље су у стању да без проблема може с њима да се крене на пут. Сходно трендовима, цене половних МПВ модела су ниже него што би то могло да се очекује ако се у обзир узме просечан пад вредности аутомобила на тржишту. Из тог разлога, можда није лоше одабрати неки од добро очуваних и одржаваних примерака, тако да се за релативно мало новца добије „пуно аутомобила“.
Ако не волите ову категорију возила, размислите да један такав изнајмите и пробате да на пут кренете са МПВ-ом. Већ после неколико стотина километара биће вам јасно колики квалитет вожње можете себи да приуштите. И то за релативно мало новца. Они, наравно, нису брзи као лимузине и купеи, али нуде све што и они плус нешто више. А то „више“ и чини разлику у квалитету вожње, коју ћете уочити тако што ћете и после вишечасовне вожње из њих изаћи одморни практично као да сте тек и сели у њих. А то доприноси и безбедности у саобраћају, зар не?
