Datum: 18.03.2020., 17:47 / Kategorija: Narodni lekovi

Kako ojačati imunitet?

Ovo je pitanje koje u kriznim situacijama postavlja svako od nas. Sada je, verovatno, kasno za pripremu organizma kako bi se lakše odupreo virusnim napadima, ali što ne može da škodi nije ni zgoreg primeniti

Da li je bilo potrebno da nas zaspe omraženi koronavirus da bi se setili da imamo i nešto što se zove imunitet i na čemu treba raditi svaki dan u godini? Budimo iskreni prema sebi samima – ko se seti imunog sistema u doba kada je zdrav i kada ne postoji skoro nikakva opasnost po zdravlje? Uz časne izuzetke, reklo bi se – skoro niko. Ovo je, možda, dobar trenutak da se setimo da je neophodno da o sebi, ličnom zdravlju ali i ljudima koji nas okružuju, koje volimo i koji nas vole, povedemo računa. Pa, onda, hajde da se prisetimo šta to možemo da uradimo…

Šta je imunitet

Da bi mogli da se posvetimo očuvanju imuniteta na pravi način, neophodno je da o njemu znamo osnovne stvari. Dakle, imunitet je prirodna sposobnost organizma da se bori i izbori sa spoljašnjim napadima i negativnim uticajima. On, svakako, ne zavisi samo od jednog jedinog faktora i ne može da se održava na potrebnom i dovoljnom nivou ako se promeni samo jedna životna navika. Ipak, ima stvari koje izlaze u susret čak i u onim trenucima kada nismo u situaciji da nam zdravlje bude prioritet tokom dnevnih aktivnosti. Budimo realni, koliko nas se zapita šta je to dobro uradio za zdravlje u toku dana… Ono što možemo da učinimo za naš imunitet jeste redovna ishrana. Ali ne bilo kakva, ne u pekarama ili kioscima brze hrane… To nikako. Naše telo zahteva valjanu ishranu, bogatu hranljivim materijama.

Kako se deli imunitet?

Imunitet može da se podeli na dve podkategorije – jedna je aktivni imunitet, druga je pasivni imunitet.

Aktivni imunitet ima aktivnu ulogu u organizmu, gde se antitela bore protiv raznoraznih zaraza, virusa i izvora bolesti.

Pasivni imunitet nije delo organizma bilo koje osobe, već se prenosi sa druge osobe u kojoj su već razvijena antitela na raznorazne spoljašnje agense, viruse i druga tela. Primer je da se pasivni imunitet prenosi sa majke na dete preko posteljice ili majčinog mleka.

Pasivni imunitet ne traje dugo, dok aktivni može da bude delotvoran i celi život. Priroda se pobrinula da imune ćelije poseduju svojevrsnu memoriju, pa tako pamte napadače protiv kojih su se borile i na koji način su izašle sa njima na kraj. Tako se razvija otornost na pojedine viruse (princip po kojem deluje vakcina) od kojih teško da ponovo može da se oboli. Dakle, jačanje imuniteta predstavlja podsticaj aktivnog imuniteta organizma, koji je prva prepreka protiv spoljašnjih agresora na organizam.

Kako prepoznati simptome pada imuniteta?

Pojedini simptomi ća jasno staviti do znanja da borba sa patogenima baš ne ide kako treba. S obzirom na to da postoji jako veliki broj uzročnika bolesti, simptomi mogu da budu različiti. Na koje od njih treba obratiti posebnu pažnju? Pročitajte u nastavku…

Umor

Hroničan umor je prvi znak pada imuniteta. Ako ste stalno iscrpljeni, lako se zadišete a i najblaže fizičke aktivnosti utiču na nivo energije i raspoloženje, to je jedan od simptoma pada imuniteta.

Bakterijske infekcije

Ukoliko ste često u situacijama da posećujete lekara i da pijete antibiotike, to je znak da se telo ne bori protiv bolesti kako bi to trebalo. Neophodno je da ojačate imunitet, što je moguće pre. Peterana upotreba antibiotika vremenom će samo da pogorša stvari, jer bakterije postaju otporne, pa lekovi prestanu da deluju.

Česte virusne infekcije

Ako vas zakači svaki ili skoro svaki virus koji se pojavi, muči vas herpes, imate stalno upaljeno grlo, prehladu… Više nego dovoljan znak da ozbiljno treba da poradite na jačanju imunog sistema.

Alergije

Alergeni su napast koja vreba vaš organizam. Na jedne možete da budete više osetljivi, na druge manje, ali je sigurno da sposobnost tela da se izbori sa alergenima zavisi od toga da li vam je pao imunitet ili nije. U velikom broju slučajeva alergijske reakcije su uspešno ublažene ili izlečene jačanjem imunog sistema.

Teško zarastanje rana

Simptoma pada imuniteta su, između ostalih, teško i sporo zarastanje rana. Konkretan problem se vezuje sa nedostatkom cinka koji doprinosi regeneraciji ćelija i zarastanju rana.

Koji su to još simptomi?

Postoji mnogo uzročnika i načina na koji se manifestuje pad imuniteta. Između ostalog, to može da bude opadanje kose, promene na koži (ekcemi, bubuljice i slično), suva sluznica nosa koja olakšava prodor patogenih klica (kada nos „curi“, klice ne mogu tako lako da dospeju u telo), a nije retkost da se pojave teške autoimune bolesti pa čak i tumori.

Iz svega navedenoga, može da se zaključi da je ojačanje imuniteta prilično težak posao. Ne zna se na koji aspekt treba ciljati, ali uz malo upornosti i dobre volje nije teško značajno popraviti situaciju. U svakom slučaju, neophodno je izmeniti pojedine životne navike kao i sistem ishrane tokom dana.

Ojačanje imuniteta promenom životnih navika

Alkohol, duvan i opijati mogu da dovedu samo do posledica, nikako koristi. To su, ipak, ekstremi – daleko bezazlenije promene u životu mogu u velikoj meri da potpomognu ojačanju imunog sistema. Na primer, zdrava ishrana, kretanje, boravak na otvorenom, na svežem vazduhu, u prirodi… Pogledajte unutar sebe i mnogo toga će vam biti jasnije. Organizam naprosto vapi za onim što mu treba, na nama je da taj vapaj čujemo i odreagujemo po instinktu. Nećemo da pogrešimo, verujte.

Ishrana je najbitnija

Ustaljena i jednolična ishrana naminovno vodi do problema usporenog metabolizma.. Toksini se nagomilavaju, korisni nutrijenti fale, nedostaju minerali i vitamini… Organizam pali alarm! Situacija može da se popravi tako što ćete da unosite više svežeg voća i povrća, što šarenije to bolje. Nezdrave masti ostavite nekome drugome, šećere takođe, sve veštačke dodatke izbacite u potpunosti, gazirana pića nisu vam prijatelj… Šta jesti za jačanje imuniteta? Pročitajte ovde.

San je neophodan

Kada se organizam iscrpi, onda nema dovoljno snage da se bori sa patogenim faktorima. Osobe koje spavaju samo četiri časa, proizvode dvostruko manje antitela neophodnih za borbu protiv virusa i bakterija nego što je to slučaj sa ljudima koji u snu provedu uobičajenih šest do sedam sati.

Čistoća je pola zdravlja

Tokom dana smo u kontaktu sa mnogobrojnim bakterija na različitim površinama. Jačanju imuniteta doprinose čiste ruke, pa ih je pre i posle jela potrebno oprati i dezinfikovati. Osim toga, neophodno je da hrana bude u skladu sa svim higijenskim normativima. Visoka temepratura (prženje, pečenje i kuvanje) ubijaju bakterije, ali ne treba zaboraviti i na preostale opasnosti od zaraze.

Stres slabi imuni sistem

Stres je, po svim definicijama, emocija a ne okolnost. Naprosto, neophodno je naći način kako  se nositi sa tom emocijom – nađite vreme za sebe, izbegavajte takozvane energetske vampire koji vas iscprpljuju i pokušajte da idete u susret problemu a ne da ih gurate po tepih. Više zdravstvenih problema, uključujući i pad imuniteta, doneće hroničan stres usled strepnje da ne stignu novi problemi.

Vežba je neophodna

Zdrav život podrazumeva fizičke aktivnosti. Ne u rangu vrhunskih atleta, ali daleko od celodnevnog sedenja u fotelji ili ležanja na sofi. Vežba će lako da vas liši viška kilograma – ako ih imate – ili da zategne svaki mišić na telu, baš oako kako biste vi to poželeli. Biće vam drago da se vidite u ogledalu, a organizam će na sebi svojstven način da vam kaže – veliko hvala. Kako? Bolja cirkulacija koju ćete na taj način pokrenuti svakako će da podstakne rad belih krvnih zrnaca koja igraju jako važnu ulogu u odbrani organizma od bolesti, a i stres ako ne nestane u potpunosti, bar će se svesti na najmanju moguću meru.

I smeh jača imunitet

Da li znali da imunitet zavisi od raspoloženja? Osobe koje gledaju na svet sa više optimizma i koje se više smeju, imaju znatno bolji imunitet od onih koje su tmurne.

Zdrav način života – neprevaziđen lek

Nije dovoljno zakačiti se samo za jednu namirnicu i verovati da ćete time da rešite problem. Optimizam jeste dobra stvar ali u razumnim količinima. Najbolji način kako poboljšati imunitet jeste da prihvatite zdrav način života. Jedite prave namirnice, a ne njihove prerađevine, vežbajte, krećite se, družite se, smejte se…

Provesti neki trenutak na hladnoći neće doprineti tome da se razbolite, da zaradite virus i bakterije i uništite imunitet. Zima i jesen jesu sezona gripa, virusa i prehlada, ali ne zato što je napolju hladnije vreme, već zato što mnogo više vremena provodite unutra. Hladno vreme ne pogoduje razvoju bakterija i virusa, ali neprovetrene prostorije i gužva u njima su gotovo idealni uslovi za to.