Датум: 17.03.2020., 21:55 / Категорија: Здравство
Како се изборити с паником у кризним временима?
У преводу с кинеског језика, реч криза има два значења: опасност и шанса
Овако почиње свако предавање о управљању кризним ситуацијама на факултету. Сматрамо да ми као редакција треба да дамо све од себе како би бар мало допринели да се актуелна ситуација преброди на што лакши и безболнији начин. Зато доносимо неколико савета које препоручује психологија као наука, који су у пракси већ показали делотворност. У конкретном случају наводимо шта треба радити када нас ухвати паника од заразе, али је овај пример лако применљив и на другим ситуацијама. Оно што можете лако да запамтите и у свакодневном животу примените јесте управо овај модел:
- Чињенице
- Емоције
- Чињенице
Шта то значи у пракси и свакодневном животу? Када год вас ухвати паника у току дана, вратите себе на чињенице:
ЧИЊЕНИЦЕ: Колико данас има заражених? Шта извештавају проверени извори информација о тренутном стању?
ЕМОЦИЈЕ: Како се осећам? На пример: Уплашено, несигурно, иритирано што ништа није сигурно, немам ниједан сигуран извор информација, не може се веровати ни да избија трећи светски рат, ни да је ситуација под контролом, ни да ли је вирус намерно направљен, ни каква је актуелна ситуација на терену, ни да ли има довољно тестова, респиратора, све ми уноси велику дозу несигурности… Један пријатељ се затворио у кућу, други говори како ово ништа не постоји и није реално… Обе крајности имају смисла, нервира ме што не могу да донесем свој став… Час мислим да нема потребе ићи у продавницу, час прерачунавам колико брашна и квасца ми треба, час се смејем одличним миговима и форама, час ме нервирају, не могу да поднесем неизвесност, не могу да поднесем да не знам шта се дешава, да немам на кога се ослоним, полудећу, гушим се, кашљем, имам температуру, немам температуру, комшије су напољу, да ли да изађем на сунце и томе слично….
Потом сажмите све емоције на једну, две или три кључне речи. На пример, уплашен/а сам, непријатно ми је, све ме нервира.
Затим сетите се да је сасвим нормално да се осећате управо тако како се осећате, јер је кризна ситуација, дакле ви сте нормални али се налазите у ненормалној ситуацији. У кризној ситуацији се губи осећај сигурности, што изазива многе даље емоције страха, панике, непријатности, забринутости и то је нормално.
Када говоре да треба остати смирен то не значи не мислити или не осећати панику и несигурност. То значи прећи на следећи корак:
ЧИЊЕНИЦЕ:
Шта ЈА могу да урадим? Дакле ствари које можете контролисати, као што су одлуке и планови како ћете се понашати у наредним данима, како ћете изменити свакодневне планове, направите алтернативу.
И затим увек али увек у току дана се вратите на овај трећи корак, који сте сами дефинисали. На пример:
- Не додируј очи, уста и нос
- Перите руке најмање 20 секунди
- Не приближавајте се превише људима у околини
- Не излазите без преке потребе
Дакле, када вас ухвати осећај панике, прочитајте ову листу или листу коју сте сами направили. Дишите дубоко неколико минута.
Када год наиђете на узнемирујућ податак, прочитајте листу на последњем кораку.
Пустите омиљену песму, гледајте омиљену серију која вам је довољно занимљива да вам држи пажњу, опет читајте омиљену књигу или оне које само чекају да буду прочитане. Истуширајте се, усисајте подове, пребришите прашину… Радите нешто корисно што ће вам одагнати лоше мисли.
Завршите кућне послове које одлажете, преуредите ормар, фиоке, одложите непотребне ствари и друго… Ослободите се ситница које вас нервирају, чарапе иза комоде, етикете која жуља, напуклих посуда…
Зашто? Зато што ручни рад који се понавља (слагање веша, на пример) делује умирујуће на нервни систем и даје осећај задовољства када видите да сте нешто данас урадили.
Играјте квизове на друштвеним мрежама, игрице, зовите онлајн пријатеље и родбину коју никако не стижете да окренете, гледајте старе албуме, запишите успомене из живота које сте увек хтели, цртајте, сликајте, везите и томе слично… Спремите омиљено јело, неко ново јело, научите да рукујете неким кућним апаратом, скините нову апликацију на телефон, посетите сајтове који су Вам одувек били занимљиви…
Након тога опет прочитајте листу корака или се подсетите шта треба да радите па то и радите. Тако се изграђује минимални осећај сигурности који је неопходан у овој ситуацији у којој нема довољног потпуног осећаја сигурности.
Ако ипак не успевате да имате таласе осећаја несигурности и довољне сигурности који се смењују, већ сте под константним притиском, обратите се за телефонску психолошку помоћ бројевима који су Вам на располагању, и то је у реду, одговорно и потребно. Дај те максимум да одржите психолошку стабилност и одагнате ружне мисли, несигурност… Помислите на оне којима сте потребни и који Вас воле.
Мастер психолог и психотерапеут