Datum: 25.03.2020., 19:08 / Kategorija: Zdravstvo
Koliko štete donosi sujeta?
Jedan od psiholoških „grehova“ svakako je sujeta. Kako je prepoznati, šta raditi da se ona obuzda i kako je kontrlisati...
Svako vreme nosi svoje breme. Takođe, u teška vremena na površinu isplivavaju mnoge osobine, karakteristike i problemi koji ne da nisu toliko vidljivi u normalno doba, već se ne primećuju ili čak ignorišu. Danas, kada su svi – normalno – pod određenom tenzijom, svaka anomalija u najmanju ruku iritira. Ovde se bavimo sujetom, kao najčešćom karakteristikom savremenog čoveka. Hajde da zajedno vidimo kako izaći na kraj sa njom i olakšati život.
Kako prepoznati sujetnu osobu?
U istoriji umetnosti simbol za sujtene osobe je, često, slika pauna. Dakle, neko ko „širi” svoje potencijale, ali kako u kolokvijalnom izrazu ima negativnu konotaciju, sujetna osoba tim „šepurenjem” nastoji da prikaže potencijale koje nema, da zamaskira prazninu u svojoj ličnosti.
Sujetne osobe su nesigurne, uplašene i u stalnom strahu od komentara okoline. Veliku energiju ulažu u prikrivanje ličnih nedostataka (umesto na njihovo ispravljanje ili prihvatanje) i zbog toga se lako uvrede, i na najmanji mogući znak da nisu savršene mogu reagovati burno – besom, pretnjama, željom da osujete drugu stranu… Svaku grešku mogu da projektuju na druge osobe, oštro ih kritikuju i potcenjuju. Svoja znanja i sposobnosti precenjuju, preuzimaju zasluge za nešto što su drugi uradili. Druge osobe vide kao konkurenciju (mlađe kolege ili žene i muškarce, jer su energičniji ili lepši, starije kolege jer su iskusnije…). Sujetne osobe retko priznaju greške, a samim tim imaju manje šansi da ih isprave i da napreduju. Kao ličnosti.
Šta ako u radnom okruženju vlada sujeta?
Verovatno je da se sujeta nalazi u svakom radnom okruženju jer je to karakteristika svake ličnosti. Pitanje je samo u kojoj meri je osoba prihvatila lične nedostatke. Što su ljudi sujetniji, to su uplašeniji za svoju poziciju u radnom okruženju. Iako koriste pretnje, nadmenost, precenjuju svoje zasluge a omalovažavaju tuđi trud, iza te maske najčešće stoji praznina i osećaj niže vrednosti. Ono što realnost govori je da su jedino rezultati stvarnog rada i truda dugotrajni i postojani.
Zašto se kod čoveka javlja sujeta, koji su uzroci? Da li su to kompleksi iz detinjstva ili neki drugi razlozi?
Sujetu možemo objasniti kao osećaj manje vrednosti, odnosno kao nedostatak ljubavi prema sebi. Osoba ne voli to što jeste i ne prihvata da je ljudsko biće sklono greškama, sa svim manama, i onda gradi sliku onakvu kakva ona nije. Između te slike i realnosti je ogromna razlika. Zato se sujetne osobe drže „imidža”, slave, novca, moći, ugleda, fizičkog izgleda, talenata i inteligencije koju grade i ukoliko neko poljulja tu sliku, reaguju izuzetno agresivno, odbrambeno i sujetno, jer se može otkriti da neko nije ono za šta se predstavlja. Može da se kaže da osoba u detinjstvu nije imala adekvatno ogledanje (prepoznavanje i priznavanje) svoje ličnosti i svojih vrlina od roditelja ili negovatelja. Tada ni ona sama ne može da prepozna svoje kvalitete. Zdravo rešenje ove situacije je da osoba krene u potragu za ličnim sposobnostima, da ih otkriva i razvija kroz trud i rad. Kompleksi nastaju kada osoba želi da bude uspešna u onome u čemu nema talenta ili sposobnosti. Psihoanalitičarka Karen Hornaj je rekla za sebe: „Ako nisam lepa odlučila sam da budem pametna”, što jeste zdravo rešenje sopstvenog osećaja niže vrednosti, razvijaću one svoje potencijale koje imam i tako postajati ispunjenija i srećnija osoba.
Sujeta i patološki narcizam nastaju kada osoba ne želi da prizna da ne zna ko je i investira svoju ličnost u prikrivanje svojih mana, gradi „kule od karata” koje nisu realne i koje se lako urušavaju a zatim, opet, grade raznim odbrambenim mehanizmima i kontra veštinama, obmanama sebe i drugih.
Kako se izboriti sa osujećenim ljudima?
Glavna odbrana od njih je razrešavanje sopstvene sujete, odnosno osvetljavanje ličnih mana. Prihvatiti one koje ne možemo da promenimo, a ispravljati one koje možemo. Tek kada se izborimo sa sopstvenom tamnom stranom, moći ćemo da se izborimo i sa tamnom stranom drugih ljudi. Potrebno je da svako pronađe svoj neurotilni ponos. Ono na šta se vređa, zašto se baš na to vređa, zašto baš na to je osetljiv? Tek tada nećete da budete podložni manipulaciji i otrovnim strelicama sujetnih ljudi, jer vas oni neće poznavati bolje nego što vi poznajete sami sebe.
Master psiholog i psihoterapeut
