Датум: 27.03.2020., 12:04 / Категорија: Интервју

Игуман Арсеније Јовановић о актуелној ситуацији

Последњих неколико недеља, васколики Српски али и сви остали народи, изложени су тешким вестима, великом броју информација за које не може да се каже да су пријатне. Шта нам од томе каже игуман Арсеније из манастира Рибница?

Најважније је да у мору узнемиравајућих вести и обавештења са разноразних медија останемо прибрани, опрезни, трезвени и молитвени. Речи игумана Арсенија могу да нам помогну да прођемо кроз све што нас је задесило неповређени и, како је то већ у нашем народу уобичајено, као победници.

Човек је троједино биће, по симболичком угледу на наше Божанство – Пресвету Тројицу – и састоји се од тела, душе и духа. Тело је у свету, душа у телу, а дух у души. Све је нераскидиво повезано и међузависно. Уколико је један од ових елемената у поремећају, долази до свеукупне дисхармоније – опасног несклада.

Човекова душа је енергетски центар и животни покретач телесног састава. Да би организам функционисао добро и здраво, душа мора да буде добро и здраво. Људски дух је најчистији део душе, око душе, душа душе. Дух храни и енергетизује душу. А да би наш дух био здрав и чист, он мора бити у контакту са Светим Духом, који происходи из Творца универзума, Бога Оца.
Људски дух од Светога Духа прима светлост, благодат, силу и живот, а затим то преноси на душу. Када је душа испуњена здравим духом, она складно и правовремено преноси животне импулсе на цело тело, које постаје здраво јер су испуњени услови за здравље.
Душа првенствено брине о три система, аутономном нервном систему, ендокрином и имуном. Када су они функционални онда и остали системи људског организма складно делују, а то су кардиоваскуларни, дигестивни, респираторни, урогенитални и остали, и на крају – а можда и на првом месту – централни нервни систем, са нашом свешћу као круном.

Када је човек под стресом, у страху и паници дух се раслабљује, помрачује и губи своје укључење у Светог Духа. Другим речима: губи вољу за молитвом, Литургијом и Причешћем, који су главни видови укључености у „енергетско коло“ Светога Божијега Духа.
Помрачени људски дух више не може да осветљава душу и она не види, сахне и није у стању да одржава свој телесни организам у складу и здрављу. Међу првима страда имуни систем, антитела бивају дезоријентисана, страни микроорганизми, бактерије и вируси слободно улазе, размножавају се, почињу да пуштају излучевине, који су за човека токсични, односно отровни и штетни, човек се разбољева, а понекад и умире.

Чујемо како лекар каже пацијенту да не сме да се нервира јер секирација убија. Међутим, углавном се на томе завршава, то јест нема упутства како се не секирати(!). Некад добијемо неки савет, да будемо више у природи, да се здраво хранимо, да избегавамо стресне ситуације… – но, све је то произвољно и недовољно. Главни и једини начин како сачувати мир и чврстину духа јесте учествовање у активном православном свакодневном циклусу.

А то значи: редовно се исповедати, постити среду, петак и четири велика поста, бити редован на Литургији (када је то могуће у складу са ситуацијом и саветима струке) и причешћивати се што чешће. А са друге стране имати своје свакодневно, по могућству, јутарње и вечерње молитвено правило, где су главни Нови Завет, Псалтир и православни молитвеник. Када човек уведе у свој живот ову духовну праксу, дух, душа и тело, са свим својим системима бивају здрави!

Нарочито у овим тешким периодима, као што су болести, глади, ратови, природне катаклизме… морамо на првом месту бринути о свом духовном стању! Молитва нам тада мора бити јача него икад, односно треба се молити што чешће, практично, непрестано. За то је најбоља Исусова молитва – Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешн(у)ог. На тај начин ће наш ум и душа бити заштићени од узнемирења, страха и панике и имуни систем ће аутоматски постати здрав и добро организован и антитела ће муњевито реаговати на сваког уљеза – вирус, бактерију, малигну ћелију… и као добро обучена и увежбана војска на време ликвидирати сваког непријатеља!

Радујмо се јер присуствујемо још једном историјском Божијем испиту и чишћењу наших грехова. Бог зна шта ради!

Све ово су речи великог духовника, игумана српског манастира Рибница. А ко је и шта је у младости био монах Арсеније Јовановић, прочитајте у посебној причи о њему на нашој платформи.