Датум: 15.03.2020., 18:35 / Категорија: Здравство
Коронавирус – разлог за панику или…
У јеку вирусних инфекција, које срећемо сваке зиме, ове године фокус је на коронавирусу. У медијима влада јако озбиљна атмосфера, препоручује се велика доза опреза, отказивање путовања, забрана великих скупова и друге превентивне радње које укључују и ванредно стање. Шта радити у оваквим условима?
Питање свих питања јесте да ли је коронавирус толико опасан и смртоносан? Како се треба понашати у конкретној ситуацији? Које мере предузети? Да ли отићи на превентивно боловање или напрасно узети годишње одмор? Да ли је актуелна ситуација савремени биолошки рат, да ли је вирус настао у некој од светских лабораторија или је дело природе? Све су ово логична питања, а да би се избегао страх или чак паника, и да би се наставило с послом на уобичајен начин, неопходно је добро се упознати са непријатељем. Па кренимо редом:
Шта је коронавирус?
Овај вирус припада великој породици вируса који могу да изазову болести код животиња и код људи. Овој групи вируса припада и најобичнија прехлада, потом сезонски грип (који је вишеструко снажнији од коронавируса), а најрадикалније болести до којих долази услед деловања вируса из ове групе су МЕРС (респираторни синдром Блиског Истока), тешки акутни респираторни синдром (САРС – болест која је харала почетком 21. века) и друге. Вирус који је недавно откривен у Кини, а убрзо се проширио и на остатак планете, узрокује болест названу КОВИД-19.
Шта се крије иза ове шифре?
Кратко и јасно, заразна болест коју изазива коронавирус, до недавно у потпуности непознат човечанству. Да ли је развијен у лабораторијама или се природним путем активирао у некој од птица или животиња на пијацама кинеског мегалополиса Вухана, на крају крајева није ни битно.
Како препознати КОВИД-19?
Грозница, умор и суви кашаљ су најчешћи симптоми, који се – очигледно, могу повезати и са бројним другим обољењима. Осим тога, нису ретки болови у костима, цурење из носа, запушен нос, пролив, бол у грлу… Симптоми су благи и настају постепено. Дакле, лако могу да се помешају са “безазленим” болестима, тако да се за реалну медицинску слику ипак треба обратити лекару. Да не би стварали страх и панику, напоменућемо да се око 80 одсто оболелих опоравља без посебног третмана. Бебе, мала деца и старије особе са неком од хроничних болести (самим тим и ослабљеним имунитетом) најлакша су мета овогодишњег коронавируса, али ни то не значи да је у њиховом случају велика стопа смртности. Напротив, мања је него код обичног, добропознатог вируса грипа. Интересантан детаљ представља чињеница да су најотпорнији на овај вирус – деца!
Како могу да се заразим?
Коронвирус је капљично обољење, што значи да се преноси излучевинама из уста и носа – приликом кијања и кашљања, на пример. Зараза може да се прошири додиривањем или употребом предмета које су користиле заражене особе, али услов је да се потом додирну уста, очи, нос или било која слузница. Против овога је једнставно изаћи на крај – држите се ван комфорне зоне сваке особе (метар и више у пречнику), темељно перите и дезинфикујте руке неким од средстава која се јефтино могу купити у свакој апотеци или парфимерији, не додирујте очи, уста или нос, покривајте их када кашљете и кијате… Једнстаавно, радите све оно што радите сваке сезоне када се објави епидемија грипа. Даље, ако се не осећате добро, останите код куће, а ако поменути симптоми добију на снази не либите се да се јавите лекару. У сврху сузбиања коронависруса у Србији су организоване службекоје у случају потребе могу да посете пацијента и предузму адекватне мера, ако за то постоји потреба. Али без панике, све ће да прође за који дан мировања и узимања адекватне терапије.
Ко је угрожен?
Ако сте били у подручјима у којима је проглашена епидемија овог вируса, пожељно је и потребно да по повратку кући будете у карантину до две недеље. То је, наиме, период инкубације коронавируса. Ако после тога не испољите ни један од наведених симптома, лекари ће вас прогалсити здравима. У супротном, одредиће адекватну терапију. Конкртног лека и вакцине засад нема, али су поједини медикаменти показали јако добро дејство на коронавирус. Који? То лекари најбоље знају, па се свакако не препоручује добропознат систем „самоизлечења“, тачније узимање лекова по сопственом нахођењу. Тиме само може да се погорша ситуација.
Има ли разлога за бригу?
НЕ! Уколико не живите у подручју на коме већ има већи број заражених или сте путовали у жариште инфекције, ако нисте имали блиски контакт са особама којима је потврђено присуство коронавируса а нисте се придржавали мера опреза, нема ама баш никаквог разлога за забринутост.
Чиме се коронавирус (не) лечи?
Директан лек или вакцина још нису пронађени, тако да лекари преписују медикаменте доказане у лечењу осталих респираторних инфекција. Оно што НЕ помаже, а може да створи додатни проблем, јесте узимање антибиотика (не делују на вирусе). Не помажу ни дувански дим, алкохолна пића, традиционални чајеви, бели лук, ношење више маски одједном… Оно што свакако треба примењивати а не може да нашкоди, јесте узимање намирница и препарата који подстичу јачање имуног система.
Може ли коронавирус да се поистовети са САРС-ом?
Наравно да не. Иако су из исте групе, ово су два вируса са потпуно другачијим дејством: генетски код (ДНК) им је заједнички и ту се свака друга прича завршава. САРС је далеко смртоноснији, коронавирус је далеко заразнији па тиме и непријатнији за човечанство.
Маска? Да или не?
Лекари СЗО (светска здравствена организација) ношење маске препоручују само зараженима и онима који су у директном контакту са њима. Остали не треба да се оптерећују са овим, наглашавамо, посебним маскама – јер хирушке маске не могу да штите од коронавируса. За то су намењене специјалне које могу да „филтрирају“ честице величине вируса.
Шта је претња од заразе?
Осим већ наведених ствари, треба напоменути да се људи јако ретко могу заразити директним контактом са животињама (наравно и са кућним љубимцима код којих је вероватноћа готово па нула), али да би били апсолутно сигурни, треба избегавати додиривање живих животиња на пијацама и површинама на којима се оне налазе. Не конзумирати сирове намирнице животињксог порекла.
Колико дуго вирус може да преживи на отвореном?
Није тачно утврђено, али све наводи на то да на отвореном површинама коронавирус може да опстане неколико часова, на сунцу нешто мање, као и у сувим просторијама и под дејством разноразних (УВ) зрачења. Дакле, долазеће лепо време погодује истребљењу вируса. Сумњиву површину једноставно обришите најобичнијим апотекарским алкохолом или асепсолом.
Како да се односим према послу, пакетима… ?
Као и досад. Као прво, вероватноћа да заражена особа контаминира запаковану или робу у пакету је екстремно мала. Ако сте, на пример, поручили нешто преко Интернета а нисте 100 одсто сигурни у санитарну и хигијенску исправност робе, једноставно је дезинфикујте – на првом месту због личне психе. Имајте у виду да вирус, ако је уопште и доспео на производ који отпакујете, не може да преживи већи број сати ван тела “домаћина”. Дакле, запакована роба, одакле год да стиже је – безбедна. За то се, између осталог, брину транспортне и царинске службе. Зато, без бриге у нове радне победе, али уз апсолутно поштовање препорука струке и државних органа. На крају, ипак је боље спречити него лечити… Зар не?
