Датум: 25.03.2020., 19:08 / Категорија: Здравство
Колико штете доноси сујета?
Један од психолошких „грехова“ свакако је сујета. Како је препознати, шта радити да се она обузда и како је контрлисати...
Свако време носи своје бреме. Такође, у тешка времена на површину испливавају многе особине, карактеристике и проблеми који не да нису толико видљиви у нормално доба, већ се не примећују или чак игноришу. Данас, када су сви – нормално – под одређеном тензијом, свака аномалија у најмању руку иритира. Овде се бавимо сујетом, као најчешћом карактеристиком савременог човека. Хајде да заједно видимо како изаћи на крај са њом и олакшати живот.
Како препознати сујетну особу?
У историји уметности симбол за сујтене особе је, често, слика пауна. Дакле, неко ко „шири” своје потенцијале, али како у колоквијалном изразу има негативну конотацију, сујетна особа тим „шепурењем” настоји да прикаже потенцијале које нема, да замаскира празнину у својој личности.
Сујетне особе су несигурне, уплашене и у сталном страху од коментара околине. Велику енергију улажу у прикривање личних недостатака (уместо на њихово исправљање или прихватање) и због тога се лако увреде, и на најмањи могући знак да нису савршене могу реаговати бурно – бесом, претњама, жељом да осујете другу страну… Сваку грешку могу да пројектују на друге особе, оштро их критикују и потцењују. Своја знања и способности прецењују, преузимају заслуге за нешто што су други урадили. Друге особе виде као конкуренцију (млађе колеге или жене и мушкарце, јер су енергичнији или лепши, старије колеге јер су искусније…). Сујетне особе ретко признају грешке, а самим тим имају мање шанси да их исправе и да напредују. Као личности.
Шта ако у радном окружењу влада сујета?
Вероватно је да се сујета налази у сваком радном окружењу јер је то карактеристика сваке личности. Питање је само у којој мери је особа прихватила личне недостатке. Што су људи сујетнији, то су уплашенији за своју позицију у радном окружењу. Иако користе претње, надменост, прецењују своје заслуге а омаловажавају туђи труд, иза те маске најчешће стоји празнина и осећај ниже вредности. Оно што реалност говори је да су једино резултати стварног рада и труда дуготрајни и постојани.
Зашто се код човека јавља сујета, који су узроци? Да ли су то комплекси из детињства или неки други разлози?
Сујету можемо објаснити као осећај мање вредности, односно као недостатак љубави према себи. Особа не воли то што јесте и не прихвата да је људско биће склоно грешкама, са свим манама, и онда гради слику онакву каква она није. Између те слике и реалности је огромна разлика. Зато се сујетне особе држе „имиџа”, славе, новца, моћи, угледа, физичког изгледа, талената и интелигенције коју граде и уколико неко пољуља ту слику, реагују изузетно агресивно, одбрамбено и сујетно, јер се може открити да неко није оно за шта се представља. Може да се каже да особа у детињству није имала адекватно огледање (препознавање и признавање) своје личности и својих врлина од родитеља или неговатеља. Тада ни она сама не може да препозна своје квалитете. Здраво решење ове ситуације је да особа крене у потрагу за личним способностима, да их открива и развија кроз труд и рад. Комплекси настају када особа жели да буде успешна у ономе у чему нема талента или способности. Психоаналитичарка Карен Хорнај је рекла за себе: „Ако нисам лепа одлучила сам да будем паметна”, што јесте здраво решење сопственог осећаја ниже вредности, развијаћу оне своје потенцијале које имам и тако постајати испуњенија и срећнија особа.
Сујета и патолошки нарцизам настају када особа не жели да призна да не зна ко је и инвестира своју личност у прикривање својих мана, гради „куле од карата” које нису реалне и које се лако урушавају а затим, опет, граде разним одбрамбеним механизмима и контра вештинама, обманама себе и других.
Како се изборити са осујећеним људима?
Главна одбрана од њих је разрешавање сопствене сујете, односно осветљавање личних мана. Прихватити оне које не можемо да променимо, а исправљати оне које можемо. Тек када се изборимо са сопственом тамном страном, моћи ћемо да се изборимо и са тамном страном других људи. Потребно је да свако пронађе свој неуротилни понос. Оно на шта се вређа, зашто се баш на то вређа, зашто баш на то је осетљив? Тек тада нећете да будете подложни манипулацији и отровним стрелицама сујетних људи, јер вас они неће познавати боље него што ви познајете сами себе.
Мастер психолог и психотерапеут
