Datum: 19.08.2020., 00:49 / Kategorija: Pravoslavlje

Preobraženje Gospodnje, veliki srpski praznik

Preobraženje Gospodnje je događaj opisan u Jevanđeljima Novog zaveta, tokom kojeg je Hrist postao kao svetlost. Daleko svetliji i od samog sunca

Jednoga dana, treće godine Svoje propovedi na zemlji, Isus povede apostole Petra, Jakova i Jovana, pa izađe s njima na goru Tavor da se moli Bogu. Dok se molio, Njegovo se lice izmeni i zasija kao sunce, a haljine Njegove postadoše sjajne i bele kao sneg. Tako se On preobrazi pred njima i pokaza deo Svoje božanske slave.

Reči Božje

Pored Hrista ukazaše se Mojsije i Ilija i razgovarahu s Njim o smrti koja Ga čeka u Jerusalimu. Zatim se spusti jedan sjajan oblak i zakloni ih, i gle, glas iz oblaka govoraše: ovo je moj ljubljeni Sin, koji je po mojoj volji; njega slušajte.

Reakcija Apostola

Kad apostoli čuše glas Božji, uplašiše se i padoše licem na zemlju. Isus im priđe, dodirnu ih i reče: ustanite i ne bojte se! Kad podigoše oči, oblaka više nije bilo. Videše samoga Isusa koji je opet imao Svoj običan izgled. I siđoše s gore.

Dokaz božanstva

Na gori Tavoru, kao i na reci Jordanu tri godine ranije, Bog Otac potvrđuje da je Isus Sin Božji. Takođe pojavljivanje dvojice starozavetnih proroka, Mojsija i Ilije, kao Isusovih slugu, razbija jevrejsku zabludu da je Isus neki od proroka (Ilija, Jeremija,…), već se On ovim predstavlja kao Car nad prorocima. Ovim je Gospod hteo da ojača veru svojih učenika kako u nastupjućim danima Njegovog stradanja ne bi otpali od Njega.

Najverniji Apostoli

On nije poveo sve apostole, već samo trojicu najljubljenijih, zato što je znao da će Ga Juda izdati, te zato nije bio dostojan da vidi Božansku slavu Hristovu, a opet nije hteo da ga ostavi samog pod gorom da ne bi kasnije time pravdao svoje izdajstvo.

Proslava Preobraženja

Preobraženje se u Pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika. Slavi se na Istoku od sedmog veka. Zapadna crkva unela ga je u kalendar tek 1457. godine, i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad Turcima kod Beograda. Naime, Janoš Hunjadi, kod nas zvani Sibinjanin Janko, mađarski velikaš i tvorac Kule na zemusnkom Gardošu, zajedno sa franjevcem Ivanom Kapistranom sprečio je sa vojskom prodor Turaka na sever. Obojica su kratko nakon pobede umrli, prvi u Zemunu, a drugi u Iloku.

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom. Danas se na kraju Svete Liturgije služi obred sveštanja grožđa. U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.
Na ikoni Preobraženja predstavljen je Gospod Isus Hristos na gori, okružen svetlošću, sa sagovornicima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola, Petar, Jakov i Jovan, uplašeni leže na zemlji.

Ima brojnih hramova posvećenih ovom prazniku, u Pančevu, Zagrebu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i drugi, kao i manastira, kao što je Preobraženje u Ovčaru. Jedan od najupečatljivijih opisa praznovanja nalazimo kod Jakova Ignjatovića, koji dočarava proslavu u slavnoj Sent Andreji. I danas se Srbi u Mađarskoj na ovaj praznik masovno okupljaju. Negde se na današnji dan održavaju sabori, kao u manastiru Miljkovu kod Svilajnca, Orahovici u Slavoniji i drugde.

Tropar, glas 7:

Preobrazio se jesi na Gori, Hriste Bože, pokazavši učenicima Tvojim slavu Tvoju, koliko mogahu. Neka obasja i nas grešne večna svetlost Tvoja, molitvama Bogorodice, Svetlodavče, slava Tebi

Hrišćanski praznik

Preobraženje Gospodnje je jedan od najvažnijih crkvenih praznika i jedan od 12 velikih Gospodnjih praznika. Slavi se 6. avgusta po starom kalendaru, odnosno 19. po novom, aktuelnom. Taj dan se proslavlja kao trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom. Na Preobraženje, u crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu.

U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke. Pošto je praznik uvek u vreme Velikogospojinskog posta, na taj praznik je također propisan post. Počeci bogoslužbenog praznovanja ovog praznika vezani su za period od šestog do osmog veka i Omilije Svetih Otaca na ovaj svetli praznik. Već u osmom veku praznik je proslavljan na celom hrišćanskom istoku.

I dan danas, Preobraženje Gospodnje se veoma poštuje u svekolikom srpskom narodu, ma gde oni bili. Istina, običaji su se malo izmenili, pa nije sve baš onako kako to bejaše pre 12 ili 13 vekova. Ali, važno je da se istorija hrišćanstva i važni događaji pamte i slave. Neka tako i ostane!