Datum: 01.04.2020., 18:26 / Kategorija: Zdravstvo
Psihološki mehanizmi odbrane
Nosite li rukavice leti? Mehanizmi odbrane mogu se jednostavnije pojasniti preko poređenja sa rukavicama
Osobe (ako) dođu na psihoterapiju i govore o nekim nelagodnostima koje imaju u sadašnjem trenutku, a najčešće ne znaju zašto im se nešto dešava, zbunjeni su, pokušali su već nešto da urade sami ali im nije uspevalo. Obično znaju da kažu gde im nešto predstavlja problem, u odnosima sa drugim ljudima, na poslu, u porodici ali konstantno ili povremeno osećaju nelagodu. Ovakve i slične situacije naročito su uočljive u kriznim vremenima, pa hajde da se pozabavimo sa rešavanjem problema.
Poneko i kaže da stalno ponavlja neke obrasce i ponašanja, iako zna da na kraju ishod nije ispunjavajući, kaže da ide na svoju štetu. To je zato što ponašanje koje im sada stvara problem, nekada ih je štitilo – od gubitka ljubavi, integriteta, samopouzdanja, štitilo je psihološku egzistenciju, psihološki opstanak i preživljavanje… Dakle, rukavice štite od hladnoće zimi, ali ako nastavimo da ih nosimo leti, počećemo da se znojimo, konstantno će nam smetati, neće nam biti prijatno u sopstvenoj koži. Zato je rešenje da se skinu rukavice, a da ostane mogućnost da se opet stave kada zahladi.
Ko bi se odrekao onoga što ga je spašavalo?
Kada se odreknem, šta mi onda tek ostaje, šta onda imam da ponudim?
Sa čim ostajem? Ko sam ja bez toga?
Bez rukavica?
Bez toga da svima ugađam?
Bez toga da stavljam druge ispred sebe?
Bez toga da uvek budem pozitivan/na?
Bez toga da sve druge omalovažavam?
Bez toga da pogađam šta sve drugima treba i to da im dajem?
Bez toga da ne budem bučan, histeričan/na, da ne pravim probleme, da ne tražim svoje?
Bez toga da ne filozofiram?
Bez toga da nisam uspešan/na muzičar/ka ili sportista ili akademik?
Bez toga da ne mirim dve zaraćene strane?
Bez toga da ne slušam tuđe probleme?
Hoće li me neko, iko, voleti bez toga?
Jesam li vredan/na pažnje i ljubavi?
JESAM!
Ono što ja jesam ne zavisi od drugih ljudi, njihovog raspoloženja, potreba, ambicija, finansija, staleža, ukusa… Ja sam vredan/na samo zato što postojim i zbog svih vrlina, talenata i sposobnosti koje imam, a koje samo trenutno nisam svestan/na, ili nisam razvio/la… ne verujem ti!
Jer osećaj koji šapuće kada ovako nešto se čita ili čuje.
…ne verujem ti!
Nepoverenje je osnovna semenka iz koje niču prepreke ljubavi prema sebi i drugima.
…ne verujem ti jer me iskustvo drugačije naučilo!
…ne verujem ti je sam godinama i decenijama verovao/la u suprotno!
Zbog toga nije moguće ovakvim afirmacijama proizvesti datu promenu, jer i početno ubeđenje nije nastalo iz čitanja nego iz iskustva.
Potrebno je emocionalno korektivno iskustvo. Neko sličan ko se neće ponašati prema meni na isti način. Neko koga ću da poštujem, da mu se divim kao što sam se divio/la roditeljima a neće se ponašati kao oni… Terapeut je jedna takva osoba.
Master psiholog i psihoterapeut
