Датум: 28.05.2020., 00:25 / Категорија: Православље
Спасовдан, Вазнесење Христово
Ово је један од већих хришћанских празника и слави се 40. дан по Васкрсу
По хришћанском веровању, Господ је васкресењем показао и доазао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења, његови ученици су се налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао: Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.
Да би у томе успели, Христос им је обећао Духа Утешитеља, и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери – одатле и назив Спасовдан. Подигнутих руку, Христос је ученике благословио након чега се почео узносити на небо – Узнесење. Тако се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима.
Овом светом дану, Спасовдану, посвећен је велики број манастира. Међу њима су Манастир Рукумија, Манастир Сестрољин, Манастир Доброводица и Манастир Раваница. Неким српским градовима то је и крсна слава: тако Београд, Бањалука, Источно Ново Сарајево, Невесиње и Чачак славе Спасовдан као градску Славу.
Спасовдан – Слава Београда
Спасовдан је иначе и крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу. Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993. Године, када је улицама у центру града прошла литија – први пут после 46 година. Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у порти Вазнесенске цркве, која је и грађена као градски храм.
Народна веровања и обичаји
Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом:
Свети Спасе – спаси душе наше!
Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.
Пре Спасовдана није се пило млеко све од Нове године. На Спасовдан, мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца се не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године. У Београду је до 30-тих година 20. века постојао обичај да жене уочи празника преноће на гробовима својих покојника, јер су веровале да се тада јавља њихов дух.
Верска прослава Спасовдана састојала се у одласку у Цркву на верски обред посвећен овом празнику. После изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, где их је чекао припремљен ручак.
