Datum: 28.05.2020., 00:25 / Kategorija: Pravoslavlje
Spasovdan, Vaznesenje Hristovo
Ovo je jedan od većih hrišćanskih praznika i slavi se 40. dan po Vaskrsu
Po hrišćanskom verovanju, Gospod je vaskresenjem pokazao i doazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja, njegovi učenici su se nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.
Da bi u tome uspeli, Hristos im je obećao Duha Utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljudstvo spasavati u veri – odatle i naziv Spasovdan. Podignutih ruku, Hristos je učenike blagoslovio nakon čega se počeo uznositi na nebo – Uznesenje. Tako se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.
Ovom svetom danu, Spasovdanu, posvećen je veliki broj manastira. Među njima su Manastir Rukumija, Manastir Sestroljin, Manastir Dobrovodica i Manastir Ravanica. Nekim srpskim gradovima to je i krsna slava: tako Beograd, Banjaluka, Istočno Novo Sarajevo, Nevesinje i Čačak slave Spasovdan kao gradsku Slavu.
Spasovdan – Slava Beograda
Spasovdan je inače i krsna slava grada Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu. Spasovdan je kao slava Beograda obnovljena 1993. Godine, kada je ulicama u centru grada prošla litija – prvi put posle 46 godina. Litija ima ustaljenu trasu beogradskim ulicama, simbolično zatvarajući krug u porti Vaznesenske crkve, koja je i građena kao gradski hram.
Narodna verovanja i običaji
Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od predhrišćanskih vremena. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom:
Sveti Spase – spasi duše naše!
Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve od tuče.
Pre Spasovdana nije se pilo mleko sve od Nove godine. Na Spasovdan, muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca se ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine. U Beogradu je do 30-tih godina 20. veka postojao običaj da žene uoči praznika prenoće na grobovima svojih pokojnika, jer su verovale da se tada javlja njihov duh.
Verska proslava Spasovdana sastojala se u odlasku u Crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao pripremljen ručak.
