Датум: 08.04.2020., 14:03 / Категорија: Историја народа
Србија је, одвајкада, посебна – па и у војевању
Ратови нису разлог да човек из себе избаци све оно најгоре и најцрње... И у таквим ситуацијама треба показати хуманост, али хуманост на делу. Нажалост, тако нешто се не дешава често... Осим у случају Србије!
Да не дужимо! Због дела почињених током црпско-бугарског рата 1885. године, данас у седишту Црвеног Крста у Женеви поносно стоји плоча на којој пише: будите хумани као што је то Србија била! Наиме, Срби су прекинули рат да би помогли – непријатељу! Ко је још направио тако нешто? Реалност је да то што је урадила српска војска, више се није поновило у историји ратова и ратовања. Нигде на кугли земаљској.
Преседан у историји ратовања десио се у Србији крајем 19. века, тачније 1885. године, када је Србија прекинула рат са Бугарском на један дан, да би пропустила медицински транспорт преко своје територије. До рата са Бугарском је дошло јер су наше источне комшије прекршиле Берлински споразум и кренули са ширењем на територији Балкана. Зато је краљ Милан, после неуспелих преговора, Бугарима објавио рат. Напоменимо – одбрамбени, да би заштитио српске територије.
У то време, Србија је већ имала уређене болнице, а радио је и Црвени крст, чији је један од оснивача била и Србија. Међутим, то није био случај са Бугарима. Због тога, њихове рањенике није имао ко да збрине, да им пружи медицинску помоћ. Међународни Црвени крст прикупио је помоћ из свих крајева Европе, па је товар требало допремити овој држави. Али, авај, једини пут из европских земаља до Бугарске водио је преко – Србије.
И тада се догодило нешто што свет никада није видео – војна команда Србије прекинула је рат на један дан, отворила линију фронта и пропустила медицински транспорт преко своје територије. То није било све што је Србија учинила. Транспорту међународног Црвеног крста додала је лекове, ћебад и кревете из својих залиха и бугарским војницима предала све што је неопходно за отварање једне болнице.
Овај сукоб је трајао релативно кратко – на срећу – од 14. до 28. новембра 1885. године по актуелном календару, односно од 2. до 16. по старом. Током борби, са српске стране је страдало 746 војника а са бугарске 771 човек. На страни Срба беше 4.570 рањених, код Бугара 4.232. Коначни мир је склопљен у Букурешту 3. марта 1886. године. Рат је донео знатне губитке и једној и другој страни, али није утицао на територијалне промене. Овај догађај је, по ко зна који пут, показао и доказао бесмисленост сукоба – на крају се све реши за преговарачким столом. Све то, пак, не умањује српску хуманост и родољубље. Обе врлине су красиле, красе и красиће српски народ док год постоји. А постојаће!
Више о српско – бугарском рату ускоро у једном од наредних чланака.