Датум: 18.04.2020., 11:16 / Категорија: Православље

Васкрс – најрадоснији хришћански празник

Васкрс или Ускрс, највећи је хришћански празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење

По хришћанском веровању, васкрсење се десило трећег дана после Христове смрти, рачунајући ту и дан смрти. Васкрс пада прве недеље после Великог петка. Васкрс је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Васкрс најраније може да падне четвртог априла, а најкасније осмог маја.

Из историјских разлога (да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи јулијанског календара), и цркве које иначе користе новојулијански календар, као што су Грчка, Румунска и другe, славе Васкрс по Православној пасхалији (начин одређивања датума празновања Васкрса), и нема везе ни са Јулијанским ни са Грегоријанским календаром.

Значај Васкрса

Из теолошке перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, не Васкрс, већ Велики петак представља највећи хришћански празник, зато што се човечанство већ Исусовом смрћу, а не његовим васкрснућем ослободило грехова. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим васкрснућем. Многи хришћани у томе и виде смисао и значење Васкрса.

Обичаји на Васкрс

Припреме за Васкрс се разликују од обичаја до обичаја. Традиционално почињу на Велики четвртак, дан причешћа, а настављају се Великим петком. Тог дана је Исус, из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора Понтија Пилата. Он га је осудио на смрт. Исус је разапет и умро на Голготи, брду изван Јерусалима. Пред смрт рекао је: Оче, опрости им, не знају шта раде.

Свештеници у православним црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара. До суботе увече, верници су у прилици да плаштаницу целивају, што је чин верски мотивисаног љубљења. На Велики петак се не служе литургије, то је дан строгог поста током кога хришћани не конзумирају маст без обзира на порекло а сви послови у домаћинству се обустављају.

Васкршња јаја

На Велики петак фарбају се васкршња јаја, највише црвеном бојом (у давна времена била је то луковина која се и данас користи) као симбол Исусове крв. Јаја се од недеље једу, поклањају и њима се туца.

Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа. Боје које се користе могу бити индустријске, природне (луковина, латице и листови биљака), а украси, ако их уопште има, варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и налепница.

Дани Васкрса

Након Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Тај дан је Христос провео у Хаду, те га верници обележавају у молитви и тишини. То је уједно и последњи дан недеље страдања и смрти. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник васкрснућа.

Тако почиње недеља, први дан Васкрса. Православци у Србији се тог дана поздрављају речима Христос васкрсе, на шта се одговара Ваистину васкрсе. То су поздрави преузети из српскословенског језика. Распрострањени су и они преузети из рускословенског, а то су поздрав Христос воскресе и отпозрав Ваистину воскресе. Недеља је дан када је Исус васкрсао. Славе се и други (пасхални понедељак) и трећи дан Васкрса (пасхални уторак). Иначе, цела та седмица назива се Великом, односно Страсном недељом. Православци Васкрс прослављају Светом литургијом.

Порекло назива

Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи (српска редакција), док су Ускрс и ускрснуће народни облици. У употреби се у Србији могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције и Велигден на југу Србије (призренско-тимочки дијалект).

Када пада Ускрс наредних година?

Следеће године, 2021, Васкрс пада другог маја, док ћемо 2022. године овај празник славити 24. априла. Христос васкрсе – ваистину васкрсе.