Datum: 18.04.2020., 11:16 / Kategorija: Pravoslavlje
Vaskrs – najradosniji hrišćanski praznik
Vaskrs ili Uskrs, najveći je hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje
Po hrišćanskom verovanju, vaskrsenje se desilo trećeg dana posle Hristove smrti, računajući tu i dan smrti. Vaskrs pada prve nedelje posle Velikog petka. Vaskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Vaskrs najranije može da padne četvrtog aprila, a najkasnije osmog maja.
Iz istorijskih razloga (da datum Vaskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska patrijaršija, koja se i dalje drži julijanskog kalendara), i crkve koje inače koriste novojulijanski kalendar, kao što su Grčka, Rumunska i druge, slave Vaskrs po Pravoslavnoj pashaliji (način određivanja datuma praznovanja Vaskrsa), i nema veze ni sa Julijanskim ni sa Gregorijanskim kalendarom.
Značaj Vaskrsa
Iz teološke perspektive, Vaskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom. Po tumačenju nekih protestanata, ne Vaskrs, već Veliki petak predstavlja najveći hrišćanski praznik, zato što se čovečanstvo već Isusovom smrću, a ne njegovim vaskrsnućem oslobodilo grehova. Ipak, ta teorija negira postojanje života posle smrti, pošto Isus po Svetom pismu smrt pobeđuje tek svojim vaskrsnućem. Mnogi hrišćani u tome i vide smisao i značenje Vaskrsa.
Običaji na Vaskrs
Pripreme za Vaskrs se razlikuju od običaja do običaja. Tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća, a nastavljaju se Velikim petkom. Tog dana je Isus, iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata. On ga je osudio na smrt. Isus je razapet i umro na Golgoti, brdu izvan Jerusalima. Pred smrt rekao je: Oče, oprosti im, ne znaju šta rade.
Sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara. Do subote uveče, vernici su u prilici da plaštanicu celivaju, što je čin verski motivisanog ljubljenja. Na Veliki petak se ne služe liturgije, to je dan strogog posta tokom koga hrišćani ne konzumiraju mast bez obzira na poreklo a svi poslovi u domaćinstvu se obustavljaju.
Vaskršnja jaja
Na Veliki petak farbaju se vaskršnja jaja, najviše crvenom bojom (u davna vremena bila je to lukovina koja se i danas koristi) kao simbol Isusove krv. Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca.
Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća. Boje koje se koriste mogu biti industrijske, prirodne (lukovina, latice i listovi biljaka), a ukrasi, ako ih uopšte ima, variraju od tečnih boja do šljokica, ukrasnih folija i nalepnica.
Dani Vaskrsa
Nakon Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan je Hristos proveo u Hadu, te ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik vaskrsnuća.
Tako počinje nedelja, prvi dan Vaskrsa. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. To su pozdravi preuzeti iz srpskoslovenskog jezika. Rasprostranjeni su i oni preuzeti iz ruskoslovenskog, a to su pozdrav Hristos voskrese i otpozrav Vaistinu voskrese. Nedelja je dan kada je Isus vaskrsao. Slave se i drugi (pashalni ponedeljak) i treći dan Vaskrsa (pashalni utorak). Inače, cela ta sedmica naziva se Velikom, odnosno Strasnom nedeljom. Pravoslavci Vaskrs proslavljaju Svetom liturgijom.
Poreklo naziva
Vaskrs i vaskrsenje su crkvenoslovenski nazivi (srpska redakcija), dok su Uskrs i uskrsnuće narodni oblici. U upotrebi se u Srbiji mogu čuti još i Voskres i voskresenije, kao crkvenoslovenski nazivi iz ruske redakcije i Veligden na jugu Srbije (prizrensko-timočki dijalekt).
Kada pada Uskrs narednih godina?
Sledeće godine, 2021, Vaskrs pada drugog maja, dok ćemo 2022. godine ovaj praznik slaviti 24. aprila. Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse.
