Датум: 28.06.2020., 20:34 / Категорија: Православље

Видовдан, за Србе посебан дан

Ово је фиксни верски празник кога празнују Српска и Бугарска православна црква. Видовдан је један је од наших највећих празника, са много значења и значаја

Значај Видовдана за наш народ проистиче из историјских догађаја везаних за тај датум. По старом, јулијанском календару, Видовдан пада 15. јуна, а по актуелном грегоријанском 28. јуна. Најистакнутији догађај на Видовдан током историје је Косовски бој, у коме погибе и кнез Лазар (владао у периоду 1371. – 1389. године). Тај датум се узима и као кључан за такозвану пропаст Српског царства, па се тог дана – поред светог Амоса – слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.

О Видовдану као празнику

Празник је посвећен Цару Лазару, једном од српских великана који су владали српским царством после смрти Душана Силног. Након смрти цара Уроша, патријарх Јефрем је тадашњег кнеза Лазара, крунисао за српског цара. Лазар је слао изасланство у Цариград са монахом Исаијом и молио се да се скине анатема са српског народа.

Дана 28. јуна 1389. године, после битке на Косову пољу, победе српске војске и смрти султана (тачније емира) Мурата, велики део турске војске је кренуо у повлачење, али неколицина их се није потпуно повукла. Они су касније у току дана извршили заседу на цара Лазара и његово обезбеђење и успели су да га убију. Његово тело је пренето и сахрањено у манастиру Раваница код Ћуприје.

Током сеобе Србаља, народ је његове свете мошти понео са собом и преселио у манастир Раваница на Фрушкој гори. За време Другог светског рата, 1942. године, његови посмртни остаци су пренети у Београд, где је почивао све до 1988. године. Тада је пренет у манастир Грачаницу на Косову. Одатле је само годину дана касније пренет у Лазареву задужбину – манастир Раваницу надомак Ћуприје, где и дан данас почива.

Цар Лазар је саградио је многе цркве и манастире, од којих су најпознатији Раваница и Лазарица. Такође, обновио је и манастире Хиландар и Горњак, а био је и ктитор руског манастира на Светој гори – Пантелејмона.

Икона цара Лазара

На српским православним иконама свети великомученик Лазар представљен је у царском византијском орнату, без круне, са крстом у десној руци и својом одсеченом главом у левој, као симбол мученичке смрти.

Празновање Видовдана

Видовдан, у ствари, представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, као и да се зауставе сви велики послови. За Видовдан, у црквама се обављају помени за све пострадале у ратовима. Видовдан је државни празник у Републици Србији. Обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, одржану управо на тај дан (односно 15. јуна по старом календару) на Газиместану одржавају се молебани који представљају сећање на погинуле у свим ратовима.

Предања и веровања

Према предању цркве, уочи боја на Косову, кнезу Лазару се јавио анђео Господњи, а његове речи забележио је неименовани народни песник: „Којем ћеш се привољети царству, дал’ земаљском или небескоме?“

На месту битке на Газиместану, као ендемска врста постоји црвени косовски божур, о коме су испеване и песме. Према народном веровању, у поноћ уочи Видовдана, реке постану црвене и потеку узводно.

Како је настало име

О пореклу народног назива за овај празник постоји више верзија. Ипак, ниједна није доказана. По једној, овај празник наставак слављења словенског паганског божанства Световида. Он је, наиме, био бог обиља и рата, а можда и српски врховни бог. По другом мишљењу, поштовање светог Вида са собом су донели немачки рудари Саси – католичке вероисповести – а њихов светац је прилагођен локалном становништву.

То тумачење лако може да се побије ако се у обзир узме чињеница да је овај празник познат и код Бугара, иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве. Такође, светог Вида не треба искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре поделе хришћана на православце и католике.

Међутим, треба имати у виду да су у Полабљу, где је такође поштован Световид, његова светилишта махом замењена црквама посвећеним светом Виту, што упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом светог Витуса (код западних Словена култом светог Вита, а код јужних Словена култом светог Вида). Код Срба и Бугара који иако признају светог Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се обележава више као народни празник Видовдан.

Можда је најближе истини то што је код Тројанаца Вид био део изворног Светог Тројства. Тројство се састојало од Створитеља, Одржитеља и Уништитеља живота. Они су три функције Бога, Његови појавни облици, па су стога сматрани Његовим неодвојивим деловима. И док су Одржитељ и Уништитељ живота деловали само у тренутку стварања, односно уништења, дотле је Одржитељ био уз човека све време његовог постојања.

Због тога је Он био највише слављен у народу. Веровало се да сваки грех, макар и најмањи, води човека у сигурну смрт. Зато је Одржитељ живота био увек уз човека, како би видео сваки његов грех и како би му одмах опраштао. Једино тако човек успева да опстане у животу. Пошто је видео све, Орджитељ је називан и Видом. Он је такође, да би испунио своју функцију одржања живота, лечио (видао) човека и давао му неопходна знања (увиде). Он није био свети, јер је био више од Свеца.

Крст са четири оцила (слова С), који је и данас део српског грба, управо је симбол Вида. Јер ћирилична слова, односно знакови С, гледају на све четири стране света. На тај начин симболизују Вида који гледа свуд и види све. Знакови С су унутар крста, а крст је одувек био симбол светлости Божје – Илијине. Име Ил, односно Илија је најстарије име за Бога. Од Ила (Илија) произилазе и име јеврејског врховног Бога Ели, односно муслиманског Илах – Алах.)

Крст са четири С нам, дакле, открива истину да је Вид део Бога Илије. Због тога је Вид Имануил, јер је Он иман-у-Илији. То што се Видовдан и данас слави и код Срба и код Бугара, није ништа необично јер су они остаци северног дела старог тројанског царства. Кроз историју су били познати и као Трибали – Тројични Бели, или као Трачани. Трачани је погрешан назив, јер су Римљани територију централног Балкана звали Тракија – не по Трачанима, већ по Трајанима, односно Тројанима.

Видовдан је непокретни празник који обележава и Римокатоличка црква и то 15. јуна. Посвећен је, наравно, светом Виду, а сам култ светог Вида био је изузетно јак на Јадранском приморју. И данас на тим просторима постоје топоними и храмови који носе име светог Вида. Тај светац је, нагласимо, заштитник истарског града Ријека, па се та верзија Видовдана обележава као дан града.

Догађаји на Видовдан

На Видовдан се током историје догађало много тога – неки пут 15, неки пут 28. јуна а све у зависности од године и календара који је у том тренутку био актуелан. Било како било, Видовдан је Видовдан, и то не треба одбацити.

Видовдан у манастиру Хиландар

1389: косовска битка –  сукоб српске војске под вођством кнеза Лазара и турске војске под вођством султана Мурата

1876: Књажевина Србија и Књажевина Црна Гора објавиле рат Турској

1914: Организован атентат на надвојводу Франца Фердинандау Сарајеву, што је био повод за започињање Првог светског рата

1915: Љубомир Јовановић, српски министар унутрашњих послова, са албанским политичарем Есад-пашом у Тирани је потписао споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.

1919: Крај Првог светског рата, озваничен потписивањем Версајског споразума

1921: Краљ Александар први Карађорђевић донео је Видовдански устав, којим су и званично уједињени Црби, Хрвати и Словенци. Због тога, истог дана Спасоје Стејић Баћа је покушао да изврши атентат на краља Александра.

1948: Чувена Резолуција Информбироа донета је на Видовдан а на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова. Тиме је, уједно, означен разлаз политике Југославије и источног блока – земаља окупљених око тадашњег СССР-а.

1989: Шест векова од Косовске битке, на Газиместану је обележено митингом који је окупио велики број Срба. Главни говорник био је тадашњи председник СРЈ, Слободан Милошевић.

1990: Заоштравање ионако тешке ситуације на тлу СФРЈ обележено је усвајањем амандмана на Устав републике Хрватске, чиме су Срби избрисани са листе конститутивних народа Хрватске.

1991: Случај Холмец – убиство три војника Југословенске народне армије, био је увод у почетак рата на територији Југославије

1992: Два дела Републике Српске спојена пробијањем коридора код Брчког

1995: Војска Републике Српске наставила је борбе око Сарајева и онемогућила деблокаду тог града за коју су се борили припадници армије Босне и Херцеговине у сарадњи са Хрватским вијећем обране.

2001: Бивши председник СРЈ и Социјалистичке партије Србије, Слободан Милошевић, на основу захтева међународних правосудних органа, изручен хашком трибуналу.

2006: Последња чланица савеза са Србијом која је чинила Савезну републику Југославију, касније Србију и Црну Гору – Црна Гора, званично је примљена у Уједињене нације као независна држава. У том савезу Црна Гора је заведена под редним бројем 192.