Datum: 10.05.2020., 12:39 / Kategorija: Zdravstvo
Život posle korone…
... ne mislim da će se značajno promeniti osim za one čiji su bližnji stradali od koronavirusa ili bili životno ugroženi, zaraženi i prošli kroz veliki stresni period i koktel emocija straha, nade, očaja, bezizlaznosti...
Ali, hajde na samom startu da se suočimo sa realnim činjenicama: ovo nije mesto na kome će da se razmatra poreklo virusa, njegov nastanak, razvijaju teorije zavere i politizuje cela priča. Ovde se trudimo da pomognemo svima kojima je bilo kakva pomoć potrebna, da ih edukujemo i vratimo u normalu koliko god da je to moguće. Pa, počnimo onda.
Za većinu ljudi ovo je još jedan tranzicioni period u poslednja dva meseca – bilo je problema kako izdržati u karantinu i kako se adaptirati na takve uslove. Sada dolazi drugi tranzicioni period: kako se vratiti u prethodno stanje. Čini mi se da ćemo se mnogo brže vratiti u prethodno stanje nego što smo iz njega izašli. I to je normalna ljudska osobina – fleksibilnost i usklađivanje sa promenama.
Ljudima ostaje normalna doza brige i straha za budućnost, naročito za jesen i zimu gde postoji najava sličnog opasnog perioda, bez obzira na to da li će do tog talasa doći ili ne. I da bismo taj period izdržali, potrebna nam je tolerancija na frustraciju – imunitet psihe. Sposobnost da živimo uprkos neprijatnosti i strahu. Sposobnost da radimo iako osećamo blagu anksioznost jer nije moguće potpuno je ukloniti, osim ako potpuno ne „odlepimo“ jedan deo realnosti koji u sebi nosi opasnost, ako ga ne ignorišemo i pravimo se da nešto ne postoji.
Mali broj ljudi će imati poteškoća da smanji tenziju. U njihovom načinu razmišljanja često dolazi do takozvanog katastrofiziranja, odnosno skakanja na zaključak – svaki opasni znak odmah znači najgoru moguću opciju. Osoba počinje previše da misli, na engleskom je taj fenomen označen kao „overtinking“. Osoba sve više gomila pitanja koja počinju sa: “Šta ako se desi ovo… a ono… a ako…“ bez da da sama sebi rešenje, jer rezultat razmišljanja treba da bude jedan zaključak, jedna odluka i ponašanje u skladu sa njom.
Do tog zaključka kod povećane anksioznosti ne dolazi i zato, iako osoba mnogo misli, ona ništa ne smisli. Na svaku rečenicu koju pomislite: “Šta ako se desi…“?, obavezno dajte odgovor: „Onda ću…“. To nam služi da prepoznamo snage i resurse koje imamo sami ili u okolini i porodici i da se bolje nosimo sa svim što nam naredna situacija donosi. Ako ste se prepoznali u ovom primeru, uzmite svesku i pišite pitanja koja vas muče i odmah ispod svakog dajte odgovor u vidu akcije: „Pozvaću mamu, tetku, prijatelja, centar za mentalno zdravlje, lekara, kupiću neophodno, jačaću imunitet i slično….“
U narednom, letnjem periodu, u kom se predviđa smanjeno širenje virusa, a sve vreme nam „preti“ opasnost na jesen, važno je vežbati život u sadašnjem trenutku. U sadašnjem danu, radite obaveze koje su svakodnevne, uživajte u suncu, u prirodi, u razgovorima, u muzici, u stvarima koje volite, jer one nam čuvaju snagu za borbu kada za to dođe vreme u životu, bilo da je u pitanju globalna kriza pandemije (bilo kog) virusa, bilo da je u pitanju lična situaciona kriza kao što su otkazi na poslu, razvodi, nesreće, bolesti… I bilo koje druge neprijatne i stresne situacije u životu.
Najveću zabrinutost, pored zdravlja, ljudi imaju oko ekonomske situacije i straha od gubitka posla. Strah ima funkciju da nas zaštiti, zato se i plašimo. Razmislite i napišite šta sve drugo možete da radite ako dobijete otkaz na sadašnjem poslu ili ako vam poslovanje krene nizbrdo pa se firma ugasi. Šta sve možete sa svojih 10 prstiju i veštinama koje imate. To daje dodatnu sigurnost za nošenje sa neizvesnošću i potencijalnim opasnostima.
Takođe, jedna grupa ljudi – kao što su to parovi koji planiraju uvećanje porodice ili su u situaciji da već očekuju prinovu – imaju dodatnu teškoću u ovim okolnostima. Savet je isti: na svako pitanje koje vam se javi zapišite odgovor, kako biste mogli da ga čitate svaki put kada se uplašite. I to je funkcija umirivanja bez koje nema razumnog odlučivanja, samopouzdanja i osećaja stabilnosti.
Kako u svakom belom ima nešto crnog, tako i u crnom ima nešto belog. To zapišite ili nekom ispričajte i dobre stvari koje su vam se desile tokom ovog perioda i šta ste sve shvatili. Većina ljudi je videla da može i da se funkcioniše drugačije, da li im odgovara rad od kuće ili ne, više vremena su provodili sa ukućanima, neki su imali više vremena da se posvete sebi, svojim ciljevima, preispitivanjima u životu.
Da ovo sve ne bi ostalo iza vas, zapišite čemu biste voleli više da se posvetite u životu, da date prioritet, da vas podseti kada svakodnevica opet krene da nas „melje“. Ko zna, možda se tome vratite odmah, možda promenite neke stvari na bolje, a možda i za nekoliko godina… Nije svako zlo za zlo… To su davno govorili i naši stari, mudri ljudi a mi nismo bili u situaciji da to razumemo. Do sada!
Master psiholog i psihoterapeut
Sunčica Jovanović
