Datum: 09.03.2020., 18:50 / Kategorija: Gastronomija

Da li, zaista, postoji veštački med?

U novije vreme sve češće se govori o pravom – prirodnom – i takozvanom veštačkom medu. Da li je to samo mit ili u ovoj tvrdnji ima istine?

U eri hipermarketa koji kupcima zaista nude bukvalno sve što je potrebno za ishranu, ali i mnogo toga još, pitanje da li je neki proizvod prirodan, oriliginalan ili ne, možda zvuči nesuvislo. Ipak, tradicionalisti koji znaju šta je šta, drže da je ovo pitanje sasvim adekvatno. Ljudi se namirnicama ne snabdevaju samo u velikim lancima prodavnica, već često znaju da izađu na klasične pijace (tamo gde ih još ima) ili se odluče da omiljenu namirnicu – u ovom slučaju med, nabave kod pčelara ili „pčelara“.

Razvoj tehnologije i hemije omogućava da se ne samo med, već i mnogobrojne druge namirnice, kloniraju do krajnjih granica tako da ni oni koji sebe smatraju dobrim poznavaocima često mogu da budu zavedeni i uvereni da kupuju prirodni med. A on to nije. Dakle, hajde da vidimo koji su to detalji po kojima možemo da proverimo da li je med koji želimo da kupimo pravi ili je iz „laboratorije“. Svakako, na licu mesta je teško, da ne kažemo i neizvodivo, proveriti originalnost ovog pčelinjeg proizvoda, pa je savet da za početak kupite najmanju moguću količinu i kada dođete kući isprobate nekoliko trikova koje ćemo Vam ovom prilikom otkriti. Na taj način ćete se uveriti da li je prodavac bio pošten prema Vama i da li zaslužuje poverenje za nastupajući period. Med je, tako, najbolje kupovati od proverenih distributera odnosno pčelara. Pa krenimo redom.

• Najjednostavniji način, koji može da se primeni i na mestu kupovine, je takozvani „mehur“. Teglu u kojoj se nalazi med treba okrenuti naopačke, za 180 stepeni. Vazdušni mehur koji se tom prilikom pojavljuje, kod pravog meda, treba da se kreće odozdo nagore sredinom tegle. Velika gustina meda uslovljava i ne dozvoljava da se mehur kreće uz zidove tegle. Ovo je izvodivo na sobnoj ili temeraturi okoline.
• U narodu je poznata činjenica da mravi ne vole med. Ako kanete malo meda na mesto gde se skupljaju mravi, oni će ga u širokom luku zaobilaziti. Ukoliko je med industrijski, znači da sadrži ogromnu količinu šećera (od repe ili trske, svejedno) koji privlači mrave. Ako ovi insekti nagrnu na poslasticu koju ste im namenili, to je siguran znak da med nije pčelinjeg porekla.
• Ukoliko je med u tegli apsolutno čist, bez i jednog jedinog traga „nečistoća“ (ostaci listića voska, pčelinjeg saća, dela krila pčele i slično) posoji velika mogućnost da med nije prirodan. Neki će da kažu da će pravi domaćin kupcu ponuditi apsolutno prečišćen proizvod, i biće u pravu. Ipak, po koja trunčica „nečistoće“ će potvrditi originalnost najslađeg prirodnog proizvoda.
• „Vodeni test“ je sledeći način da se utvrdi originalnost meda. U teglu, ili drugu sličnu posudu, treba uliti čistu vodu na sobnoj temperaturi. Potom, kašiku meda treba usuti sa određene visine u vodu. Ukoliko med potone na dno i ne otopi se u vodi sobne temperature – pravi je. Treba obratiti pažnju i da li će ispustiti boju ili ne. Pčelinji med nikako neće da oboji vodu u koju je potopljen.
• Dok sipate med u teglu sa vodom, obratite pažnju na nit meda koji curi u teglu. Ako je med pravi, nit će da bude postojana, nikada neće da pukne. Čak ni ako eksperiment obavljate na vetru. Kod industrijskog meda nit će svakako da se prekida i med će iz kašike da izlazi u mlazevima…

Posle ovih nekoliko saveta za ispitivanje originalnosti i kvaliteta meda, evo i par sitnica koje treba znati: med je idealan zaslađivač čaja, ali ga nikako ne treba stavljati u vrelu tekućinu. U tom slučaju med gubi na aromi, ukusu i pojedinim svojstvima. Kako niko ne može da pije vreo čaj, takve situacije treba izbegavati. Čaj se zaslađuje medom kada je mlak. U takvim slučajevima med će da se rastopi u napitku i zadržaće sva lekovita svojstva i izvorni ukus.

Med je najzdravije uzimati tako što se pusti da se otopi u ustima konzumenta. U tom slučaju ulazi direktno u krv – u izvornom obliku, bez prolaska kroz digestivni trakt gde biva izložen dejstvu kiseline i raznoraznih enzima.

Poznavaoci tvrde da je med u saću lekovit za osobe koje pate od paradentoze: med u saću treba da se žvaće, polako, sve dok se ne otopi sav med u saću. To će doprineti postepenom povlačenju ove neprijatne bolesti koja se sve češće sreće u savremenom svetu, ali i ojačati zube, zubnu gleđ i desni.

Sledeće pitanje koje se relativno često čuje jeste kakva je razlika između „dobrog“ i „lošeg“ meda… Da razjasnimo odmah: med je med, i ako potiče od pčela nikako ne može da bude loš. Postoje razne vrste meda (livadski, lipov, šumski, jako cenjeni hrastov i drugo), ali pčele ma gde bile mogu da proizvedu samo jedan jedini med – prirodan. Ako se med dovede u kontakt s vodom, može da se ukiseli. Sledeće pitanje je da li med ima rok upotrebe. Odgovor je – NE. Med star više decenija, čuvan u zatvorenim staklenim teglama, ima ista svojstva i kvalitet kao i onaj koji su pčele tek proizvele. Može li to industrijski med? Nikako!