gif

Горешњак, празник Светог Архангела Гаврила

Српска православна црква и њени верници данас, 26. јула, обележавају празник Светог Архангела Гаврила, у народу југа Србије познатији као Горешњак или Летњи Аранђеловдан

Данашњи дан је по дефиницији најтоплији у години, када се не раде никакви радови у пољу.

Архангел Гаврило је један од седам великих анђела за које се верује да су учествовали у стварању света. Горешњак није обележен црвеним словом у календару Српске православне цркве, која ипак архангелу Гаврилу даје велики значај и слави га као благовесника који је учествовао и најављивао све значајне догађаје везане за настанак хришћанства.

Сматра се да је овај летњи празник установљен на Светој гори у деветом веку, за време царева Василија и Константина Порфирогенита и патријарха Николе, после јављања архангела Гаврила у једној од карејских келија. Он је, тамо, прстом на камену исписао песму Богородици. Кареја је, да подсетимо, административни центар Свете горе.

У народу, овај празник је познат и као летњи Аранђеловдан за који се везују многобројни обичаји. Према њима је, свима који поштују веру, тог дана забрањен скоро сваки рад.

Гаврило је први, уз архангела Михаила, који је предводник војске анђела и сила добра, а за њима следе равни по части Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил и Јеремил. Саборни дан Светог архангела Гаврила празнује се, такође, 8. априла, када српска православна црква слави његова јављања кроз сву историју људског спасења.

Архангел Гаврило је пророку Мојсију саопштио како је створен свет, што је он записао у књизи Постања, пророку Данилу тајне о будућим царствима и доласку Спаситеља, Светој Ани да ће родити благословену деву Марију, првосвештенику Захарију да ће му се родити син Јован Претеча.

Светој Деви у Назарету благовестио је зачеће и рађање сина Божјег. Јавио се и праведном Јосифу и пастирима код Витлејема, Исусу у Гетсиманском врту, женама мироносицама.

Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је јавио Благовесник је вест о васкрсењу Христовом.

Фреска архангела Гаврила у средњовековном манастиру Милешева позната као Бели анђео једна је од најлепших и најбоље очуваних и проглашена је за слику прошлог миленијума.