gif

Turcizam, neizbežni deo srpskog jezika

U srpskom jeziku ima više od 8.000 reči turskog porekla koje se koriste u svakodnevnom govoru. Bez njih, srpski jezik ne bi bio to što jeste i mnogi ga, danas, ne bi razumeli. Kolika je, onda, uloga turcizama u našem govoru?

Pet vekova pod turskom vlašću nije moglo a da ne ostavi posledice ni posle vekova slobode. Turske ili bar reči turkog porekla, danas predstavljaju okosnicu srpskog jezika. Za mnoge od njih koje svakodnevno upotrebljavamo u govoru, verovatno da nikada ne bismo pretpostavili da nisu izvorno srpske. Toliko su se odomaćile u našem jeziku. Da li Vam je čudno što se tako lako sporazumevamo sa Turcima kada smo na odmoru u nekom od tamošnjih letovališta?

Poreklo reči

Turcizmi su, dakle, reči preuzete iz turskog jezika. Posebno su karakteristični za jezike naroda koji su bili pod vlašću Osmanskog carstva, a tu se ubrajaju grčki, bošnjački, bugarski, makedonski, srpski i jermenski. Pojedine reči iz arapskog i persijskog jezika su preko turskog dospele na Balkan, pa se tako smatraju turcizmima.

Ima reči, odnosno izraza, koje prihvatamo i izgovaramo olako, bez da znamo šta zaista znače. Jedan od primera je izraz sa kojim se nekome odaje priznanje za ono što je učinio, napravio ili zna… To je “alal vera”, odnosno “alal ti vera”. Međutim, u doslovnom prevodu to znači “islamska vera ti dopušta“ (nešto da uradiš)… A uveliko je koriste pravoslavci. Naprosto, lepo zvuči.

Najčešće korišćene reči

Ako bi, pak, krenuli da nabrajamo sve turcizme odomaćene u srpskom jeziku, bilo bi potrebno potrošiti zaista previše prostora i vremena. Ovoga puta navešćemo neke od njih koji se u savremenoj komunikaciji koriste na dnevnom nivou. Neki turcizmi su:

Avlija (dvorište ispred kuće), Alat (materijal, pribor, instrument, oruđe, oprema, naprave…), Ala (proždrljivo mitsko biće s nekoliko glava, zelene boje, zla i opaka žena, ružna žena, zla žena, noćni leptir…), Ada (rečno ostrvo), Almanah (astronomski kalendar,danas označava književni, politički i modni zbornik, zbirka autorskih prinosa), At (mužjak konja, dorat, đogo…), Ajvar (specijalna vrsta salate, specijalitet balkanske kuhinje napravljena od pečene i mlevene crvene paprike)

Bakar (dobro poznati metal korišćen još u praistorijsko doba), Barjak (zastava, steg, parče tkanine, veće ili manje, obično pravougaonog oblika i višebojno, koje se nalazi okačeno na jarbolu ili drugom nosaču), Baraka (niska, improvizovana građevina od drveta, daščara), Bajat (nešto što nije sveže, ustajalo, isteklog roka upotrebe, zastarelo…), Boja (koloritet), Bubreg (oblik pasulja i sličnih mahunarki, organ za prečišćavanje i izbacivanje viška tečnosti iz organizma)

Burek (slojevito jelo od testa, ali takođe i za ostala jela od testa, ime može da dolazi od turske reči bur (savijati); slično kao i u srpskom, gde reči savijača (od savijati) i gibanica (po jednoj teoriji nastalo od gibati, iako drugi smatraju da je koren reč iz egipatskog arapskog „giban“, što znači sir) takođe opisuju određeno slojevito jelo od testa, Burazer (brat), Budala (glupak, glupan, neznalica, naivčina), Bunar (kladenac, studenac ili zdenac predstavlja vertikalni hidrogeološki objekat izveden u tlu čija namena je eksploatacija ili osmatranje)

Bardak (Glinena posuda za tečnost, krčag, vrč), Bašta (Ograđen prostor, zemljište uz neku kuću gde se uzgaja povrće, voće, vrt, gradina i drugo), Batal (pokvaren, pokvariti), Vala (bogme, odista, zaista, baš), Veđa (obrva), Čak (štaviše), Čaršav (plahta, posteljno je rublje u obliku tanke, pravougaone tkanina, koja se obično koristi za prekrivanje ležaja)

Čarapa (Deo odeće od pletene vune, pamuka ili veštačkih vlakana koji se navlači na noge), Čičak (čkalj, prilepak, bodljikavi lopuh, fatavac ), Čelik (metastabilno kristalizovana legura gvožđa sa malim sadržajem ugljenika), Česma (slavina, pipa), Čorba (tečno jelo od povrća, često sa komadićima mesa, zaprženo i začinjeno)

Čobanin (pastir, čoban, katunar, čuvar stada), Ćuskija (specijalna gvozdena poluga, debela šipka za podizanje tereta, pravljenje rupa na zemlji, priglup čovek), Ćup (amfora, vaza, urna, vazna, ibrik, bokal, vrč, pehar), Ćufte (jelo od mlevenog mesa oblikovanog u loptice i prženog na masnoći), Ćevap (jelo napravljeno od mlevenog mesa, oblikovano u male valjke i ispečeno na roštilju)

Ćuprija (mali most, građevinska konstrukcija za prelaz s jedne na drugu stranu reke ili prelaz preko puta ili udoline, manja konstrukcija od betona, drveta), Đulić (mlada ruža, ružin pupoljak), Ćelav (bez kose), Ćilim (vrsta tepiha rađena na tkačkom razboju najčešće od vune), Ćorav (slabovid, slep), Dućan (butiga, trgovina, bolta, radnja), Duvar (zid), Div (džin, gorostas, orijaš)

Dugme (mali predmet kružnog oblika za spajanje tkanine na odeći), Duvan (listovi kultivisane biljke sa visokim sadržajem nikotina koje se koriste za sptavljanje cigara i cigareta), Delija (snažan i krupan momak, hrabar, lud, drzak, vezirov vojnik, junak…), Dernek (veselost, radost, sreća, poletnost, lepršavost … zabava, igranka, večerinka, poselo, veselica, fešta)

Ekser (gvozden klin, čavao, metalna spojnica za povezivanje dva materijala), Džep (prorez sa kesicom, vrećicom na odeći u kojoj se nose sitnije stvari i novac), Džem (ukuvano voće, pekmez, voćni premaz), Džin (mitološko natprirodno biće ljudskog lika, ogromnog rasta i snage, div, gorostas), Fitilj (plamenik, štapin, dušica, žižak, stenj), Jastuk (meka podloga za glavu, uglavnom se koristi kao podmetač za glavu prilikom spavanja ili ležanja u krevetu).

Jogurt (namirnice podrazumeva se polutečni mlečni proizvod koji se dobija zagrevanjem mleka i dodavanjem bakterija mlečne kiseline), Jorgovan (drvo sa mirisnim cvetovima ljubičaste, ružičaste i bele boje iz porodice maslina), Jok (Ne, nije, nema), Jendek (kanal, šanac, useklina, zjap, usek, ukop, žleb), Kapija (vrata, vratnice, haustor, ulaz, izlaz), Kapak (zaklopac, poklopac na posudi, satu, oku…), Kat (sprat, etaža)

Katanac (naprava za zaključavanje), Kavga (nesuglasica, nesloga…), Kajmak (skorup, mlečni proizvod kremaste strukture, prijatnog kiselkastog ukusa i svojstvenog mirisa, dobija se sakupljanjem masnoće koja se stvara vrenjem mleka), Kašika (žlica, ožica, lažica…), Kijamet (nevreme, vremenska nepogoda), Kuršum (puščano zrno, metak), Komšija (onaj ko stanuje, živi, boravi u susedstvu, sused), Kula (toranj, tvrđava, visoka građevina)

Kutija (predmet od različitih materijala namenjen odlaganju stvari, njihovom pakovanju…), Kutak (prijatno mesto), Kut (ugao), Kazan (sprava za pečenje rakije), Lakrdija (nepodoba, nestaštvo, mangupstvo…), Lampa (svetiljka), Majmun (onaj koji ništa ne zna, koji nije stručan ni u nečemu), Merak (želja, žudnja za nečim – ugodno, prijatno raspoloženje, uživanje, zadovoljstvo – melanholija, potištenost zbog preterane žudnje, čežnje)

Memla (Mem, vlaga, buđ, trulina, trulež, ustajao vazduh…), Muštikla (kratka cevčica), Mušterija (kupac, potrošača), Muštuluk (dobra vest koja se plaća – novcem, robom, predmetima, čašćavanjem…), Merdevine (lestve, lestvice, stube, stepenice za penjanje), Minder (dušek ili slamarica), Oluk (limena cev ili žleb kojim otiče voda sa krova)

Odaja (hala, dvorana, hodnik, antre, predsoblje), Ortak (ompanjon, partner, drug u poslu, poslovni kompanjon), Pamuk (mekano vlakno), Papuča (vrsta lake obuće koja se nosi u kući), Pare (novac, sredstva, blago, kapital, zlato), Pazar (mesto obično pod otvorenim nebom gde se obavlja trgovina, trg, pijaca, sajam, trgovačka roba koja se prodaje, novac, zarada), Patlidžan (paradajz, jednogodišnja je vrsta biljke iz roda pomoćnica)

Pekmez (slatka gusta masa dobijena ukuvavanjem voća; slabašna, nejaka osoba, slabić, mekušac, pekmeza), Pendžer (prozor, okno na prozoru), Pita (jelo od naslaganih listova testa među koje se stavlja slatki ili slani nadev), Rakija (znoj, alkoholno piće dobijeno destilacijom prevrele komine od šljiva ili drugog voća, žita, krompira), Ršum (srdžba, bes, sila, snaga, lom), Sanduk (drvena ili metalna naprava četvrtastog oblika)

Sevap (učiniti dobro delo, pomoći nekome kome je pomoć zaista potrebna, ko je slabiji ili u nevolji, a onome ko čini to dobro delo ne čini poseban problem), Serdar (plemićka je titula koja se prvobitno koristila za označavanje knezova), Sat (časovnik), Ujdurma (smicalica, podvala, spletka), Šal (velika vunena ili svilena marama, služi kao ogrtač), Šećer (saharoza, zaslađiač), Tavan (potkrovlje, tavanica)

Taban (donji deo stopala), Taze (sveže, novo, friško), Torba (predmet koji ljudi koriste za prenos raznih drugih predmeta manjih dimenzija), Top (artiljerijsko oruđe koje se koristi još od 14. veka), Zanat (vrsta delatnosti koja se bavi proizvodnjom, popravkom ili održavanjem nečega), Zejtin (biljno ulje), Hisar (zamak, tvrđava, grad)

Hajduk (Hajduci su bili vrsta seljačke nezvanične pešadije koja se nalazi u srednjoj i jugoistočnoj Evropi od početka 17. do sredine 19. veka. Reputacija hajduka se razlikovala od razbojničke do oslobodilačke, u zavisnosti od vremena, mesta i neprijatelja), Has (hrana).

Koliko dugo se koriste turcizmi?

Kao što se iz navedenog može videti, originalne i u Srbiji davno korišćene reči danas svojataju neki drugi narodi. Uostalom, to je samo znak koliki uticaj su imali Srbi na razvoj jezičnih pravila na ovim prostorima ali i koje su sve prostore držali pod sopstvenom vlašću i upravom. Tačnije, gde su sve živeli Srbi i šta je bila srpska zemlja.

Neke reči se danas u turskom jeziku upotrebljavaju u drugačijem smislu u odnosu na upotrebu u slovenskim jezicima. Osnove turskih reči prilagođene su slovenskom izgovoru te dobijaju i slovenske nastavke. Prisutna je i obratna pojava: da se na slovensku reč dodaje turski nastavak, na primer u rečima bezobraz-luk, seljak-luk, lopov-luk… I slično.

Gde ih ima najviše?

Turcizmi su najčešći na Balkanu, kod južnoslovenskih naroda. U okviru dijalekata različitih južnoslovenskih jezika, date a i mnoge druge reči koriste se češće ili ređe. U određenim krajevima, neki turcizmi su arhaizmi (stare, davno odumrle reči koje se više ne koriste), negde su u svakodnevnoj upotrebi i nemaju realnu zamenu u vidu slovenske reči, ili je imaju ali je ona neprirodna, opisna, negde su to istorizmi a negde su sasvim isčezli.

Reči koje su balkanski narodi primili od Osmanlija su jedan od boljih pokazatelja dominacije turske kulture u odnosu na sve slovenske srednjovekovne kulture. Jezik, muzika ali i drugi elementi kulture ukazuju na vekovni uticaj orijenta preko Osmanskog carstva na Balkanu.

Stanje danas

Turske reči su ušle u srpski jezik pre više vekova i – odomaćile se. I Vuk Stefanović Karadžić je zadržao turcizme u jeziku, pa i danas, nemajući zamenu, pijemo čaj, rakiju i kafu, jedemo ćevapčiće, burek, džem i slično. Na stolu su nam ćasa, testija, džezva, fildžan, bakrač, đevđir…

Sijaset (mnogo) je turskih reči u srpskom jeziku koje su se odomaćile. Neke od njih su dućan, hajduk, kesa, džep, šećer, bekrija, bećar, duvan… Onda boja, bubreg, limun, badem, majmun, šal, pamuk, sapun… Da li ste bili ubeđeni da su to naše reči, izvorno srpske?

Jezik ne može da se staviti pod stakleno zvono. On je živ, podložan uticaju i promenljiv. Jezici primaju reči i pravila od drugih jezika, pogotovo ako su u bliskom kontaktu. Shodno činjenici da su Turci vladali ovim podnebljem više od 500 godina, logično je da su imali najveći uticaj na srpski jezik.

Da li su sve reči originalne?

Ipak, treba imati na umu da je dobar broj reči „prekršten“ i u našem narodu dobio nova značenja. Sijaset izvorno znači politika, a danas u srpskom jeziku ta reč označava mnogo, veliki broj… Jatak (onaj koji skriva hajduke) u originalu je zapravo krevet odnosno postelja.

Turski sufiksi su se do te mere odomaćili da se dodaju srpskim rečima, pa i onima relativno novim u jeziku. Može li se zamisliti Andrićeva „Na Drini ćuprija“ bez turcizama. Primećujete li turcizam u samom naslovu ovog remek-dela književnosti? Dabome – ćuprija.

Turcizme je u jeziku zadržao i Vuk Karadžić, kao njegovu živu i u mnogo čemu nezamenljivu komponentu. Turcizmi jeziku daju ekspresivnost, stilski ga boje, čine ga bogatijim.

Da li, danas, možete da zamislite kako bi srpski jezik izgledao (zvučao) ako bi se izbacili svi turcizmi? Kako bi se zvala Kuršumlija? Da li bi postojala Na drini ćuprija? Ko bi bio Karađorđe? Da li bismo jeli burek? Gde bi bio Kalemegdan?

Gradovi i naselja

Evo i nekoliko primera kako bi se zvali gradovi i naselja da nije turcizma ili da se izvornaa značenja jednostavno prevedu na srpski jezik. Mnogo toga bi zvučalo smešno, neadekvatno verovatno i uvredljivo… Evo i nekoliko primera za to:

Obrenovac – palež

Čačak – blato, mulj

Ćuprija – most

Bajina Bašta – Baja Osman, turski spahija iz tog kraja

Prokuplje – Urkub ili Okrub

Nova Varoš – Skender-pašina Palanka i Jeni Kasaba

Kuršumlija – Kuršumli Kilise – Olovna Crkva

Kladovo – Fetislam

Leskovac – Hisar, tvrđava

Novi Pazar – trg, trgovište, pijaca

Vladičin han – kuća

Topčider – Tobdžijska dolina

Dorćol – raskršće

Bulbuder – slavujeva urvina

Karaburma – crni prsten

Tašmajdan – kamenolom

Čukur-česma