gif

Karakteristični srpski običaji – 1. deo

 

Srbi su narod koji, na sreću, imaju, praktikuju i čuvaju svoje običaje. Upravo to je jedna od ključnih stvari u očuvanju srpstva

Rituali koji prate srpske običaje stari su vekovima, pa i milenijumima. Stare srpske običaje prate obredi koji prilagođeni vremenima u kojima se odigravaju, egzistiraju i danas. Čak i stranci bivaju zadivljeni onim što u Srbiji sreću. Srpski običaji su, praktično, svojevrsna karakteristika Srbije – na ne kažemo „brend“, jedinstveni rituali koji se – uglavom – praktikuju skoro samo u našoj zemlji. Pa i posle toliko vremena, stari srpski običaji imaju gotovo istu snagu i važnost kao i u najstarija vrmena.

Od kada srpski običaji datiraju

Srpski narodni običaji datiraju iz davnih vremena, iz starih prehrišćanskih verovanja, koja su uz manja ili veća prilagođavanja opstala do dana današnjeg. Narodne običaje često prate razni obredi i rituali koji se izvode u određenim prilikama i iz različitih namera, uz verovanje da će to doneti pomoć i korist.

Namene srpskih običaja

Narodni običaji imaju različite namene. Na prvom mestu su običaji koji mogu da budu zaštita zdravlja ukućana, potom očuvanje i uvećanje poroda i imovine, prizivanje kiše zarad održanja i kvaliteta useva, suzbijanje gradonosnih oblaka iz istih razloga – zaštite letine, onda pridobijanje voljene osobe, izlečenje bolesti i iskorenjivanje svih vrsta zala, podizanje krova na novosagrađenoj kući… Običaji su vezani za određene događaje, praznike, prilike i neprilike i u narodu su se dosta množili, menjali i dopunjavali. U većini slučajeva koriste se u dobre svrhe i dobra dela, bez i jednog tračka zlih namera ili želje da se nekom nešto napakosti.

Mešanje i razvoj običaja

Velike seobe naroda kroz vekove, raznorazni pohodi, ratni sukobi uslovljavali su da dođe dovoljnog ili nevoljnog mešanja naroda. Samim tim, mešali su se i kombinovali običaji, neki se prihvatali, neki vremeno nestajali… Iapk, malo je naroda koji su tokom postojanja toliko puta bili primorani da se sele sa mesta na mesto, sa teritorije na teritoriju kao što je to bio slučaj sa našim, srpskim narodom.

Od dolaska Srba na Balkansko poluostrvo pre mnogo vekova, pa sve do nedavnih obilnih seoba uslovljenih raspadom nekadašnje Jugoslavije, pritisnuti raznim nevoljama Srbi su migrirali sa starih ognjišta. Ali, sa sobom su uvek nosili običaje.

Tokom skoro milenijuma – 1.000 godina duge istorije uspona i padova, srpska zajednica je negovala, a mnoge običaje i zadržala, kao uspomenu na burnu prošlost i kulturno nasleđe, koje danas živi u skladnoj simbiozi sa hrišćanskom tradicijom.

Presudni faktor

Tradicija i običaji srpskog naroda su, najverovatnije, presudni faktor uticaja na stvaranje i očuvanje kolektivnog identiteta zajednice. Šarolika srpska kultura dugi niz godina privlači veliko interesovanje stranaca, kojima je posebno interesantno kada prisustvuju važnim svečanostima kod Srba u Srbiji ili u dijaspori. Među njima su veridbe, venčanja, slave, krštenja, useljenja… Gosti se upravo tada susreću sa najzanimljivijim običajima našeg naroda. Istina, srpski narodni običaji mogu donekle da se razlikuju od mesta do mesta, od kraja do kraja… Ali, osnova je uvek ista.

Slavski običaji u Srba

Običaji srpskog naroda vezani za krsnu slavu su najpoštovaniji običaji, jer se njima slavi život i žrtva nekog sveca koji se obično smatra zaštitnikom kuće i cele porodice. Njemu u čast, pali se bogato ukrašena slavska sveća, koja zauzima centralno mesto na svečanoj trpezi i ostaje da gori sve do sumraka.

Običaji u Srbiji vezani za poštovanje crkve i hrišćanskih običaja, veoma su rasprostranjeni i igraju veliku ulogu u životu svakog Srbina. Bar onog dela koji spada među vernike. Do sveće, na trpezu se postavlja i slavski kolač, koji simboliše prinos žrtve kućnom svecu.

Običaji u Srbiji nalažu da, po dolasku na slavu, domaćin treba srdačno da dočeka gosta već na ulaznim vratima, dok se domaćica priprema da pred njega iznese posluženje.

Prvo posluženje na slavi

Posebno zanimljivi običaji za strance su oni kojima srpski domaćini iskazuju gostoprimljivost. Naročito se raduju ako se u nečijem domu zadese u vreme slave, jer tada sve poprima mnogo svečaniju atmosferu.

Pred goste se obično iznosi voda i slatko o različitih voćki, dok se u nekim krajevima Srbije se zadržao običaj posluženja pogačom i solju. Žito i vino su takođe veoma zastupljen oblik posluženja za doček na slavu.

Ukazivanje časti postavljanjem na vrh stola

Nemoguće je ne osetiti se počastvovano kada vas domaćin, kao novog gosta ili istaknutijeg člana porodice, stavi da sedite na čelu stola. Na čelo stola se obično postavlja najstariji član porodice, kum ili zet, ali prilika za ukazivanje počasti stranom gostu nikada ne bude propuštena.

Rakija kao deo rituala

Rakija je jedan od simbola naše zemlje, ali i sastavni deo svake proslave, kako u kući svakog Srbina, tako i na bilo kojoj proslavi ili izlasku sa prijateljima. Iako su stranci mahom oduševljeni običajem ispijanja rakije pre i posle jela, retko ko uspe da isprati domaćine u brojanju praznih čašica. Zato nije retkost da mnogi od njih završe „ispod stola“.

Strani turisti rakiju obično opisuju kao veoma snažno piće, izrazito voćnog ukusa, koje se pretvara u vatru kada ga progutate. Ipak, iako strancima nije svejedno da je ispiju, niko nikada domaćinuz ne odbija čašicu tradicionalne žestine. U mnogim domovima to se, čak, smatra nepristojnim, naročito ako je rakija domaća.

Ništa bez pečenja

Osnovno i praktično glavno jelo na svakoj proslavi je – pečenje. Praseće ili jagnjeće, svejedno, ali predstavlja specijalitet srpskog podneblja. Načinom pripreme, pečenjem, pa čak i serviranjem u celosti ili sa jabukom u čeljustima, stranci su neretko začuđeni, iako niko od njih ne može da spori ukus i kvalitet mesa. Ne treba zaboraviti ni pripremu mesa ispod sača. Sa dinstanim povrćem, krompirom na prvom mestu. Tek je to specijalitet kome gosti ne mogu da odole.