Датум: 08.08.2020., 00:02 / Категорија: Православље

Параскева Римска

Преподобна мученица Параскева је рођена у Риму, од родитеља хришћана. Када су јој родитељи умрли, све своје имање разделила је сиромасима и замонашила се

Преподобномученица Параскева живела је у време цара Антонина. Родила се у Риму, а родитељи јој бејаху хришћани – Агатона и Политеје, који су се ревносно држали заповести Господње. Пошто су били бездетни (без деце) они су се непрестано молили Господу да им да једно дете. А Господ који твори вољу оних који Га се боје, дарова им женско чедо, коме они на светом крштењу дадоше име Параскева. Разлог избору имена је њен дан рођења – петак.

Од малена посвећена Богу, Параскеву је мајка научила хришћанској вери и одгала је у њој. А када је научила да чита, света Параскева стално читаше Свето Писмо. Бавила се много црквом, па се све више одавала светој молитви.

Шта се десило после смрти родитеља?

Када су светој Параскеви умрли родитељи, она све своје имање разделила сиромасима, па се потом замонашила. Као монахиња, она са још већим жаром ревности проповедала веру у Христа, јединог истинитог Бога, и многе незнабошце привела Господу Христу. Иако су у то време Христову веру крваво гониле римске власти. Неки злобни Јевреји оптужили су свету Параскеву цару Антонину због проповедања забрањене вере, говорећи да једна жена по имену Параскева проповеда Исуса, сина Маријина, кога преци наши распеше.

Излагање мукама

Чувши то, цар нареди да Параскеву доведу пред њега. Посматрајући је, цар би поражен и одушевљен њеном мудрошћу и лепотом. И рече јој: девојко, ако пристанеш на мој предлог и принесеш жртву боговима, постаћеш наследница многих дарова и добара; ако, пак, не пристанеш, знај предаћу те на многе муке. На то му светитељка неустрашиве душе одговори у једном даху: Не било тога да се икада одрекнем Христа Бога мога! Јер, као што каже пророк Јеремија, богови који не створише небо и земљу, истребиће се са земље.

Извор на Фрушкој гори

Запаливши се јарошћу, цар нареди да се усија гвоздени шлем и метне на главу светитељки. То је и учињено, но светитељка остаде неповређена, јер је сачува божанска роса. Због овог чуда, многи незнабошци тог часа повероваше у Христа. Затим, цар нареди да се велики казан напуни зејтином и смолом, па да то проври на јакој ватри. Када је и то урађено, цар баци светитељку у узаврели казан. Светитељка је стајала усред казана неповређена. Гледајући је тако неповређену, цар јој рече: Параскево, попрскај ме тим зејтином и смолом, да видим да ли пеку. Светитељка захвати руком зејтина и смоле и баци цару у лице, и овај одмах ослепе. Ослепевши, цар стаде громко запомагати: Смилуј се на мене, слушкињо Бога истинога, па ћу и ја поверовати у Бога кога ти проповедаш. Света мученица се помоли Богу и поврати цару вид. Стога он поверова у Христа и сви телохранитељи његови, и примише свето крштење у име Свете Тројице.

Победа вере

Изишавши из Рима, света Параскева је похађала многе градове и села, проповедајући Еванђеље Господа Христа. Тако, дође у један град у коме беше кнез неки по имену Асклипије. Изведена пред њега, она призва име Господа Христа, прекрсти се и изјави да је хришћанка, и објави да је Христос Бог неба и земље. Када то чу, кнез Асклипије се смути, па је посла к једној страшној змији која је живела изван града у пећини, којој су обично бацали осуђене на смрт, да их поједе. Када света мученица дође тамо, змија је угледа, па страховито зашишта, и отворивши уста испусти много дима. А светитељка приближивши се змији рече: „Дође, о звери, гнев Божји на тебе!“ И дунувши на змију она је закрсти. Јекнувши страховито, змија пуче на два дела, и црче. Видевши ово чудо, кнез и сви што су били с њим, повероваше у Христа.

Пресељење у небеску породицу

Отпутовавши одатле, светитељка дође у други град, у коме кнезоваше неки кнез Тарасије. Када овај дознаде за светитељку, изведе је преда се на суд. И упита је о вери. Она изјави да је хришћанка и да је Христос истинити Бог. Кнез је због тога баци у један котао пун зејтина, смоле и олова, па нареди да запале ватру испод котла. Но анђео Господњи сиђе и расхлади котао и све у њему, те тако мученица Христова остаде неповређена. И на многе друге муке стави је овај бездушни тиранин, али не могаде да поколеба чврсту веру њену. Стога јој, напослетку, одсече чесну главу њену, и победоносна душа блажене одлете у вечне обитељи небеске.