Датум: 01.04.2020., 18:26 / Категорија: Здравство
Психолошки механизми одбране
Носите ли рукавице лети? Механизми одбране могу се једноставније појаснити преко поређења са рукавицама
Особе (ако) дођу на психотерапију и говоре о неким нелагодностима које имају у садашњем тренутку, а најчешће не знају зашто им се нешто дешава, збуњени су, покушали су већ нешто да ураде сами али им није успевало. Обично знају да кажу где им нешто представља проблем, у односима са другим људима, на послу, у породици али константно или повремено осећају нелагоду. Овакве и сличне ситуације нарочито су уочљиве у кризним временима, па хајде да се позабавимо са решавањем проблема.
Понеко и каже да стално понавља неке обрасце и понашања, иако зна да на крају исход није испуњавајући, каже да иде на своју штету. То је зато што понашање које им сада ствара проблем, некада их је штитило – од губитка љубави, интегритета, самопоуздања, штитило је психолошку егзистенцију, психолошки опстанак и преживљавање… Дакле, рукавице штите од хладноће зими, али ако наставимо да их носимо лети, почећемо да се знојимо, константно ће нам сметати, неће нам бити пријатно у сопственој кожи. Зато је решење да се скину рукавице, а да остане могућност да се опет ставе када захлади.
Ко би се одрекао онога што га је спашавало?
Када се одрекнем, шта ми онда тек остаје, шта онда имам да понудим?
Са чим остајем? Ко сам ја без тога?
Без рукавица?
Без тога да свима угађам?
Без тога да стављам друге испред себе?
Без тога да увек будем позитиван/на?
Без тога да све друге омаловажавам?
Без тога да погађам шта све другима треба и то да им дајем?
Без тога да не будем бучан, хистеричан/на, да не правим проблеме, да не тражим своје?
Без тога да не филозофирам?
Без тога да нисам успешан/на музичар/ка или спортиста или академик?
Без тога да не мирим две зараћене стране?
Без тога да не слушам туђе проблеме?
Хоће ли ме неко, ико, волети без тога?
Јесам ли вредан/на пажње и љубави?
ЈЕСАМ!
Оно што ја јесам не зависи од других људи, њиховог расположења, потреба, амбиција, финансија, сталежа, укуса… Ја сам вредан/на само зато што постојим и због свих врлина, талената и способности које имам, а које само тренутно нисам свестан/на, или нисам развио/ла… не верујем ти!
Јер осећај који шапуће када овако нешто се чита или чује.
…не верујем ти!
Неповерење је основна семенка из које ничу препреке љубави према себи и другима.
…не верујем ти јер ме искуство другачије научило!
…не верујем ти је сам годинама и деценијама веровао/ла у супротно!
Због тога није могуће оваквим афирмацијама произвести дату промену, јер и почетно убеђење није настало из читања него из искуства.
Потребно је емоционално корективно искуство. Неко сличан ко се неће понашати према мени на исти начин. Неко кога ћу да поштујем, да му се дивим као што сам се дивио/ла родитељима а неће се понашати као они… Терапеут је једна таква особа.
Мастер психолог и психотерапеут
