gif

Турцизам, неизбежни део српског језика

У српском језику има више од 8.000 речи турског порекла које се користе у свакодневном говору. Без њих, српски језик не би био то што јесте и многи га, данас, не би разумели. Колика је, онда, улога турцизама у нашем говору?

Пет векова под турском влашћу није могло а да не остави последице ни после векова слободе. Турске или бар речи турког порекла, данас представљају окосницу српског језика. За многе од њих које свакодневно употребљавамо у говору, вероватно да никада не бисмо претпоставили да нису изворно српске. Толико су се одомаћиле у нашем језику. Да ли Вам је чудно што се тако лако споразумевамо са Турцима када смо на одмору у неком од тамошњих летовалишта?

Порекло речи

Турцизми су, дакле, речи преузете из турског језика. Посебно су карактеристични за језике народа који су били под влашћу Османског царства, а ту се убрајају грчки, бошњачки, бугарски, македонски, српски и јерменски. Поједине речи из арапског и персијског језика су преко турског доспеле на Балкан, па се тако сматрају турцизмима.

Има речи, односно израза, које прихватамо и изговарамо олако, без да знамо шта заиста значе. Један од примера је израз са којим се некоме одаје признање за оно што је учинио, направио или зна… То је „алал вера“, односно „алал ти вера“. Међутим, у дословном преводу то значи „исламска вера ти допушта“ (нешто да урадиш)… А увелико је користе православци. Напросто, лепо звучи.

Најчешће коришћене речи

Ако би, пак, кренули да набрајамо све турцизме одомаћене у српском језику, било би потребно потрошити заиста превише простора и времена. Овога пута навешћемо неке од њих који се у савременој комуникацији користе на дневном нивоу. Неки турцизми су:

Авлија (двориште испред куће), Алат (материјал, прибор, инструмент, оруђе, опрема, направе…), Ала (прождрљиво митско биће с неколико глава, зелене боје, зла и опака жена, ружна жена, зла жена, ноћни лептир…), Ада (речно острво), Алманах (астрономски календар,данас означава књижевни, политички и модни зборник, збирка ауторских приноса), Ат (мужјак коња, дорат, ђого…), Ајвар (специјална врста салате, специјалитет балканске кухиње направљена од печене и млевене црвене паприке)

Бакар (добро познати метал коришћен још у праисторијско доба), Барјак (застава, стег, парче тканине, веће или мање, обично правоугаоног облика и вишебојно, које се налази окачено на јарболу или другом носачу), Барака (ниска, импровизована грађевина од дрвета, дашчара), Бајат (нешто што није свеже, устајало, истеклог рока употребе, застарело…), Боја (колоритет), Бубрег (облик пасуља и сличних махунарки, орган за пречишћавање и избацивање вишка течности из организма)

Бурек (слојевито јело од теста, али такође и за остала јела од теста, име може да долази од турске речи бур (савијати); слично као и у српском, где речи савијача (од савијати) и гибаница (по једној теорији настало од гибати, иако други сматрају да је корен реч из египатског арапског „гибан“, што значи сир) такође описују одређено слојевито јело од теста, Буразер (брат), Будала (глупак, глупан, незналица, наивчина), Бунар (кладенац, студенац или зденац представља вертикални хидрогеолошки објекат изведен у тлу чија намена је експлоатација или осматрање)

Бардак (Глинена посуда за течност, крчаг, врч), Башта (Ограђен простор, земљиште уз неку кућу где се узгаја поврће, воће, врт, градина и друго), Батал (покварен, покварити), Вала (богме, одиста, заиста, баш), Веђа (обрва), Чак (штавише), Чаршав (плахта, постељно је рубље у облику танке, правоугаоне тканина, која се обично користи за прекривање лежаја)

Чарапа (Део одеће од плетене вуне, памука или вештачких влакана који се навлачи на ноге), Чичак (чкаљ, прилепак, бодљикави лопух, фатавац ), Челик (метастабилно кристализована легура гвожђа са малим садржајем угљеника), Чесма (славина, пипа), Чорба (течно јело од поврћа, често са комадићима меса, запржено и зачињено)

Чобанин (пастир, чобан, катунар, чувар стада), Ћускија (специјална гвоздена полуга, дебела шипка за подизање терета, прављење рупа на земљи, приглуп човек), Ћуп (амфора, ваза, урна, вазна, ибрик, бокал, врч, пехар), Ћуфте (јело од млевеног меса обликованог у лоптице и прженог на масноћи), Ћевап (јело направљено од млевеног меса, обликовано у мале ваљке и испечено на роштиљу)

Ћуприја (мали мост, грађевинска конструкција за прелаз с једне на другу страну реке или прелаз преко пута или удолине, мања конструкција од бетона, дрвета), Ђулић (млада ружа, ружин пупољак), Ћелав (без косе), Ћилим (врста тепиха рађена на ткачком разбоју најчешће од вуне), Ћорав (слабовид, слеп), Дућан (бутига, трговина, болта, радња), Дувар (зид), Див (џин, горостас, оријаш)

Дугме (мали предмет кружног облика за спајање тканине на одећи), Дуван (листови култивисане биљке са високим садржајем никотина које се користе за сптављање цигара и цигарета), Делија (снажан и крупан момак, храбар, луд, дрзак, везиров војник, јунак…), Дернек (веселост, радост, срећа, полетност, лепршавост … забава, игранка, вечеринка, посело, веселица, фешта)

Ексер (гвозден клин, чавао, метална спојница за повезивање два материјала), Џеп (прорез са кесицом, врећицом на одећи у којој се носе ситније ствари и новац), Џем (укувано воће, пекмез, воћни премаз), Џин (митолошко натприродно биће људског лика, огромног раста и снаге, див, горостас), Фитиљ (пламеник, штапин, душица, жижак, стењ), Јастук (мека подлога за главу, углавном се користи као подметач за главу приликом спавања или лежања у кревету).

Јогурт (намирнице подразумева се полутечни млечни производ који се добија загревањем млека и додавањем бактерија млечне киселине), Јоргован (дрво са мирисним цветовима љубичасте, ружичасте и беле боје из породице маслина), Јок (Не, није, нема), Јендек (канал, шанац, усеклина, зјап, усек, укоп, жлеб), Капија (врата, вратнице, хаустор, улаз, излаз), Капак (заклопац, поклопац на посуди, сату, оку…), Кат (спрат, етажа)

Катанац (направа за закључавање), Кавга (несугласица, неслога…), Кајмак (скоруп, млечни производ кремасте структуре, пријатног киселкастог укуса и својственог мириса, добија се сакупљањем масноће која се ствара врењем млека), Кашика (жлица, ожица, лажица…), Кијамет (невреме, временска непогода), Куршум (пушчано зрно, метак), Комшија (онај ко станује, живи, борави у суседству, сусед), Кула (торањ, тврђава, висока грађевина)

Кутија (предмет од различитих материјала намењен одлагању ствари, њиховом паковању…), Кутак (пријатно место), Кут (угао), Казан (справа за печење ракије), Лакрдија (неподоба, несташтво, мангупство…), Лампа (светиљка), Мајмун (онај који ништа не зна, који није стручан ни у нечему), Мерак (жеља, жудња за нечим – угодно, пријатно расположење, уживање, задовољство – меланхолија, потиштеност због претеране жудње, чежње)

Мемла (Мем, влага, буђ, трулина, трулеж, устајао ваздух…), Муштикла (кратка цевчица), Муштерија (купац, потрошача), Муштулук (добра вест која се плаћа – новцем, робом, предметима, чашћавањем…), Мердевине (лестве, лествице, стубе, степенице за пењање), Миндер (душек или сламарица), Олук (лимена цев или жлеб којим отиче вода са крова)

Одаја (хала, дворана, ходник, антре, предсобље), Ортак (омпањон, партнер, друг у послу, пословни компањон), Памук (мекано влакно), Папуча (врста лаке обуће која се носи у кући), Паре (новац, средства, благо, капитал, злато), Пазар (место обично под отвореним небом где се обавља трговина, трг, пијаца, сајам, трговачка роба која се продаје, новац, зарада), Патлиџан (парадајз, једногодишња је врста биљке из рода помоћница)

Пекмез (слатка густа маса добијена укувавањем воћа; слабашна, нејака особа, слабић, мекушац, пекмеза), Пенџер (прозор, окно на прозору), Пита (јело од наслаганих листова теста међу које се ставља слатки или слани надев), Ракија (зној, алкохолно пиће добијено дестилацијом превреле комине од шљива или другог воћа, жита, кромпира), Ршум (срџба, бес, сила, снага, лом), Сандук (дрвена или метална направа четвртастог облика)

Севап (учинити добро дело, помоћи некоме коме је помоћ заиста потребна, ко је слабији или у невољи, а ономе ко чини то добро дело не чини посебан проблем), Сердар (племићка је титула која се првобитно користила за означавање кнезова), Сат (часовник), Ујдурма (смицалица, подвала, сплетка), Шал (велика вунена или свилена марама, служи као огртач), Шећер (сахароза, заслађиач), Таван (поткровље, таваница)

Табан (доњи део стопала), Тазе (свеже, ново, фришко), Торба (предмет који људи користе за пренос разних других предмета мањих димензија), Топ (артиљеријско оруђе које се користи још од 14. века), Занат (врста делатности која се бави производњом, поправком или одржавањем нечега), Зејтин (биљно уље), Хисар (замак, тврђава, град)

Хајдук (Хајдуци су били врста сељачке незваничне пешадије која се налази у средњој и југоисточној Европи од почетка 17. до средине 19. века. Репутација хајдука се разликовала од разбојничке до ослободилачке, у зависности од времена, места и непријатеља), Хас (храна).

Колико дуго се користе турцизми?

Као што се из наведеног може видети, оригиналне и у Србији давно коришћене речи данас својатају неки други народи. Уосталом, то је само знак колики утицај су имали Срби на развој језичних правила на овим просторима али и које су све просторе држали под сопственом влашћу и управом. Тачније, где су све живели Срби и шта је била српска земља.

Неке речи се данас у турском језику употребљавају у другачијем смислу у односу на употребу у словенским језицима. Основе турских речи прилагођене су словенском изговору те добијају и словенске наставке. Присутна је и обратна појава: да се на словенску реч додаје турски наставак, на пример у речима безобраз-лук, сељак-лук, лопов-лук… И слично.

Где их има највише?

Турцизми су најчешћи на Балкану, код јужнословенских народа. У оквиру дијалеката различитих јужнословенских језика, дате а и многе друге речи користе се чешће или ређе. У одређеним крајевима, неки турцизми су архаизми (старе, давно одумрле речи које се више не користе), негде су у свакодневној употреби и немају реалну замену у виду словенске речи, или је имају али је она неприродна, описна, негде су то историзми а негде су сасвим исчезли.

Речи које су балкански народи примили од Османлија су један од бољих показатеља доминације турске културе у односу на све словенске средњовековне културе. Језик, музика али и други елементи културе указују на вековни утицај оријента преко Османског царства на Балкану.

Стање данас

Турске речи су ушле у српски језик пре више векова и – одомаћиле се. И Вук Стефановић Караџић је задржао турцизме у језику, па и данас, немајући замену, пијемо чај, ракију и кафу, једемо ћевапчиће, бурек, џем и слично. На столу су нам ћаса, тестија, џезва, филџан, бакрач, ђевђир…

Сијасет (много) је турских речи у српском језику које су се одомаћиле. Неке од њих су дућан, хајдук, кеса, џеп, шећер, бекрија, бећар, дуван… Онда боја, бубрег, лимун, бадем, мајмун, шал, памук, сапун… Да ли сте били убеђени да су то наше речи, изворно српске?

Језик не може да се ставити под стаклено звоно. Он је жив, подложан утицају и променљив. Језици примају речи и правила од других језика, поготово ако су у блиском контакту. Сходно чињеници да су Турци владали овим поднебљем више од 500 година, логично је да су имали највећи утицај на српски језик.

Да ли су све речи оригиналне?

Ипак, треба имати на уму да је добар број речи „прекрштен“ и у нашем народу добио нова значења. Сијасет изворно значи политика, а данас у српском језику та реч означава много, велики број… Јатак (онај који скрива хајдуке) у оригиналу је заправо кревет односно постеља.

Турски суфикси су се до те мере одомаћили да се додају српским речима, па и онима релативно новим у језику. Може ли се замислити Андрићева „На Дрини ћуприја“ без турцизама. Примећујете ли турцизам у самом наслову овог ремек-дела књижевности? Дабоме – ћуприја.

Турцизме је у језику задржао и Вук Караџић, као његову живу и у много чему незаменљиву компоненту. Турцизми језику дају експресивност, стилски га боје, чине га богатијим.

Да ли, данас, можете да замислите како би српски језик изгледао (звучао) ако би се избацили сви турцизми? Како би се звала Куршумлија? Да ли би постојала На дрини ћуприја? Ко би био Карађорђе? Да ли бисмо јели бурек? Где би био Калемегдан?

Градови и насеља

Ево и неколико примера како би се звали градови и насеља да није турцизма или да се изворнаа значења једноставно преведу на српски језик. Много тога би звучало смешно, неадекватно вероватно и увредљиво… Ево и неколико примера за то:

Обреновац – палеж

Чачак – блато, муљ

Ћуприја – мост

Бајина Башта – Баја Осман, турски спахија из тог краја

Прокупље – Уркуб или Окруб

Нова Варош – Скендер-пашина Паланка и Јени Касаба

Куршумлија – Куршумли Килисе – Оловна Црква

Кладово – Фетислам

Лесковац – Хисар, тврђава

Нови Пазар – трг, трговиште, пијаца

Владичин хан – кућа

Топчидер – Тобџијска долина

Дорћол – раскршће

Булбудер – славујева урвина

Карабурма – црни прстен

Ташмајдан – каменолом

Чукур-чесма