gif

Усамљени и поред добрих пријатеља – како и зашто?

Пријатељство је све чешћи вид односа за којим се жуди

Истраживања одавно говоре да је социјална подршка један од најбитнијих фактора за дуговечан живот. Али, шта тачно значи пријатељ? Да ли је то неко кога могу назвати и позвати на кафу када сам у близини или у његовом/њеном граду? Код кога могу да преноћим? Да ли је то неко са ким се редовно дописујем на вајберу? Да ли је то неко кога могу назвати кад ми затреба услуга и помоћ од њега, са свим разумевањем да одговор не мора бити позитиван?

Да ли су одговори на ова питања позитивни?

Јесу, али и поред оваквог броја људи можемо осећати велику усамљеност. Зашто? Зато што имати пријатеља значи живети “заједно”, значи бити у истом разреду, развојном периоду, делити исте развојне задатке, исте свакидашње проблеме и заједно их решавати.

Који су примери за наведено?

Особа која је уписала факултет и особа која формира свој посао, биће пријатељи по горњим питањима цели живот али ће заједничких тема којим се окупирају бити све мање, где је већа шанса за отуђеност. И то је нормално. Тражиће животног сапатника међу себи сличнијима.

Особа која има децу и која нема? Особа која тражи партнера и потребни су јој изласци ма места са пуно људи и особа у браку? Особа којој деца одлазе у друге градове и особа којој су деца мала? Особа која жели да промени свој живот и она која жели чврсто да остане ту где јесте?

Какав је утицај развоја личности?

Развој личности носи другу страну одвајања од блиских људи који су одлучили да стану са својим развојем. Пријатељство и брак захтевају исти ниво емоционалне зрелости. Поред тога, начин на који се људи развијају утиче на смањење интеракције између људи, на другачији ритам у току дана и живота.

Због тога је све чешћа ситуација да имамо много пријатеља а да смо усамљени, јер је све мање животних сапатника, а они су кључни за осећај благостања и квалитет живота, не пријатељи.

Животни сапатник је неко ко је близу вас, ког виђате сваког другог дана, са ким делите ручак, вечеру, неко ко је у истим развојним проблемима, ко се бори тренутно са истим изазовима (законима, проблемима на послу, здрављем, ко уписује дете у вртић кад и Ви, ко се бори са другим родитељима, ко тражи партнера, ко учи, ко има иста интересовања, хобије и енергију…) а сличних сте схватања, вредности и погледа на живот.

А то је данашњи начин живота свео на минимум. У мањим градовима је избор мали, постоје сапатници али различитих погледа на живот. У већим градовима има сапатника али су далеко, обузети својим обавезама и временом.

Постоје ли особе са истим проблемима као што их и сами имате?

Без обзира где живите, у свом родном месту или у другој култури, можете имати исти проблем или среће и сапатнике себи сличне. Животни сапатници не морају бити истих година, али морају бити у истој развојној фази (партнера може тражити жена од 25 година као и разведена или неудата жена или удовица са 50 и њих две могу постати добри животни путници; децу од две године може имати и особа од 20 и 40 година и друго).

Лепо је када се сретнемо са пријатељем и видимо да смо и даље на истом нивоу, да се и он развијао, иако не са нама, међутим то су кратки испуњавајући животни догађаји. За потпунији осећај испуњености најбоље је када делимо свакодневницу.

Конкретни примери

Две добре пријатељице су ми се, преко вајбера, жалиле на несаницу. По некој личној интуицији питах их да ли су усамљене… Одговор на питање им је по много чему отворио очи. Обе имају партнера, додуше, не живе заједно, али обема недостаје друштвена заједница, бар по један животни комшија…

Врло ми је интересантна ова тема, пријатељства после тридесете године, осећај припадања, доприноса, дељења, блискости, насупрот депресивности, тежини, “назор” живота.

Мастер психолог и психотерапеут

Сунчица Јовановић