Датум: 19.08.2020., 00:49 / Категорија: Православље
Преображење Господње, велики српски празник
Преображење Господње је догађај описан у Јеванђељима Новог завета, током којег је Христ постао као светлост. Далеко светлији и од самог сунца
Једнога дана, треће године Своје проповеди на земљи, Исус поведе апостоле Петра, Јакова и Јована, па изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег. Тако се Он преобрази пред њима и показа део Своје божанске славе.
Речи Божје
Поред Христа указаше се Мојсије и Илија и разговараху с Њим о смрти која Га чека у Јерусалиму. Затим се спусти један сјајан облак и заклони их, и гле, глас из облака говораше: ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи; њега слушајте.
Реакција Апостола
Кад апостоли чуше глас Божји, уплашише се и падоше лицем на земљу. Исус им приђе, додирну их и рече: устаните и не бојте се! Кад подигоше очи, облака више није било. Видеше самога Исуса који је опет имао Свој обичан изглед. И сиђоше с горе.
Доказ божанства
На гори Тавору, као и на реци Јордану три године раније, Бог Отац потврђује да је Исус Син Божји. Такође појављивање двојице старозаветних пророка, Мојсија и Илије, као Исусових слугу, разбија јеврејску заблуду да је Исус неки од пророка (Илија, Јеремија,…), већ се Он овим представља као Цар над пророцима. Овим је Господ хтео да ојача веру својих ученика како у наступјућим данима Његовог страдања не би отпали од Њега.
Највернији Апостоли
Он није повео све апостоле, већ само тројицу најљубљенијих, зато што је знао да ће Га Јуда издати, те зато није био достојан да види Божанску славу Христову, а опет није хтео да га остави самог под гором да не би касније тиме правдао своје издајство.
Прослава Преображења
Преображење се у Православљу убраја у 12 великих Христових празника. Слави се на Истоку од седмог века. Западна црква унела га је у календар тек 1457. године, и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда. Наиме, Јанош Хуњади, код нас звани Сибињанин Јанко, мађарски великаш и творац Куле на земуснком Гардошу, заједно са фрањевцем Иваном Капистраном спречио је са војском продор Турака на север. Обојица су кратко након победе умрли, први у Земуну, а други у Илоку.
Преображење пада увек у време Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза увек посна, обогаћена рибом и вином. Данас се на крају Свете Литургије служи обред свештања грожђа. У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају.
На икони Преображења представљен је Господ Исус Христос на гори, окружен светлошћу, са саговорницима Илијом и Мојсијем, док тројица апостола, Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи.
Има бројних храмова посвећених овом празнику, у Панчеву, Загребу, Сокобањи, Смедеревској Паланци и други, као и манастира, као што је Преображење у Овчару. Један од најупечатљивијих описа празновања налазимо код Јакова Игњатовића, који дочарава прославу у славној Сент Андреји. И данас се Срби у Мађарској на овај празник масовно окупљају. Негде се на данашњи дан одржавају сабори, као у манастиру Миљкову код Свилајнца, Ораховици у Славонији и другде.
Тропар, глас 7:
Преобразио се јеси на Гори, Христе Боже, показавши ученицима Твојим славу Твоју, колико могаху. Нека обасја и нас грешне вечна светлост Твоја, молитвама Богородице, Светлодавче, слава Теби
Хришћански празник
Преображење Господње је један од најважнијих црквених празника и један од 12 великих Господњих празника. Слави се 6. августа по старом календару, односно 19. по новом, актуелном. Тај дан се прославља као тренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. На Преображење, у цркви се освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану.
У крајевима где нема грожђа, освећује се друго воће, као на пример јабуке. Пошто је празник увек у време Великогоспојинског поста, на тај празник је такођер прописан пост. Почеци богослужбеног празновања овог празника везани су за период од шестог до осмог века и Омилије Светих Отаца на овај светли празник. Већ у осмом веку празник је прослављан на целом хришћанском истоку.
И дан данас, Преображење Господње се веома поштује у свеколиком српском народу, ма где они били. Истина, обичаји су се мало изменили, па није све баш онако како то бејаше пре 12 или 13 векова. Али, важно је да се историја хришћанства и важни догађаји памте и славе. Нека тако и остане!