Датум: 01.04.2020., 13:50 / Категорија: Домовина

Због чега доћи у Србију? (први део)

За Србију се често каже да је магична земља, мала Швајцарска, да има нешто што нико други нема... Па шта је то што привлачи и наше људе али и мнгобројне странце да се врате и(ли) посете Србију? Шта је то што им подгрева носталгију?

Кажу, колико људи толико ћуди. Истина! Ипак, једна од заједничких црта свих Срба али и странаца који по наговору пријатеља српског порекла дођу да се увере у све оно што им они причају о својој домовини, јесте да је ово својеврсна обећана земља. Можда не толико по материјалном колико по свему осталоме што Србија има и шта може да понуди. Тим поводом, потрудили смо се да – уз тешке муке – сведемо на најкомпактнију могућу меру оно што ће очарати не само посетиоце већ што поноснима чини и домаћине. Због обима „списка“, мораћемо ово да вам прикажемо и да вас подсетимо у више наставака. А ви, ако уочите да смо нешто прескочили, заборавили или изоставили а волели бисте да видите и прочитате, пишите нам. Изаћићемо у сусрет сваком смисленом предлогу. Па, онда, кренимо без икаквог одређеног реда или значаја. Све ово је – Србија!

Детаљи и пејсажи који се могу видети само у Србији

Епитет да је Србија такозвана „мала Швајцарска“ можда није довољно добар да опише оно што наша земља заиста јесте. Наиме, по многима Србија нуди чак и више од Швајцарске. Можда је то превише надмено, сујетно… али код нас заиста има шта да се види на један посве другачији начин него што је то „преко“. Наше равнице, реке, долине, котлине, кањони, планине или шта год друго да видите или на шта да помислите, зраче заиста посебним таласима. Умирујућим, благим, другачијим од било чега. Тако нешто нема нигде другде. Има ли ко, на пример, Ђавољу варош? Не! Само Србија.

Где год згодно место видиш, ту дрво посади

Али не само дрво. Српска земља је толико плодна да које год семе посејете, оно ће да никне и да плода. Србија је некада, не заборавимо то, ханила више од пола Европе. И данас то може. Зато се сви силници и обрушавају на нашу земљу не би ли себи приграбили користи. Истина, и сами смо криви што нам огромна поља стоје необрађена, природна добра неискоришћена али ваљда ћемо доћи памети и схватити какво благо имамо. Примера ради, ко то још има чисту изворску воду коју на врелу можете да пијете? Чији парадајз може да се једе као јабука, ноншалантно обрисан о прслук а да вам се не догоди ништа лоше? Где још млеко може да се пије директно из ведра а да се не „ухвати“ каква стомачна бољка… Примера је много а Србија једна – и све то нуди на најприроднији могући начин. У изобиљу.

Наше грађевине су узор многима

Диљем Србије могу се наћи архитектонска ремек-дела. Почевши од планинских колиба грађених од апсолутно природних материјала – дрвета и камена – све до престоничких вила и јавних установа. Све њих су осмислили и нацртали српски грађевински уметници цењени широм света. Лепоту српске архитектуре можемо да сретнемо на сваком месту, у сваком кутку Србије било да смо у равници северног дела земље или брдовито планинским пределима Шумадије, запада, југа и истока наше домовине. Хоћете да се сунчате? Може – уз језера, планинске и равничарске реке… Скијање? Није проблем – небројане стазе кадре да угосте и врхунске спортисте баш као и тоталне почетнике и рекреативце, воља вам на Копаонику, Тари, Дивчибарима, Старој планини, можда Космају… Па и Кошутњаку у ширем центру Београда. Породични одмор вам је приоритет? Има ли ко толико етно села колико их Србија има? Тешко! Преферирате ексклузивна одмаралишта? Добро сте дошли, имамо и тога.

Највећи православни храм је у Београду

Тешко да има некога ко није упознат са храмом Светог Саве на врачарком платоу усред престонице. Без обзира које су вере, нема тог госта ко не остане без речи када углада највећу православну грађевину на овим просторима, а и шире… Историја коју чува ова грађевина Србима и православцима је од непроцењивог значаја, али и сви други могу само да се поклоне пред овом величином. Ко дође у Србију а не посети храм светог Саве, много је пропустио. Има ли ко богомољу оволиких габарита, оволике лепоте и оволиког значаја? Можемо да дискутујемо, али закључак се намеће сам по себи. И овај „детаљ“ нас чини поноснима. С разлогом.

Огладнели сте? Добродошли у Србију

Елем, после шетњи, разгледања и обилазака свега и свачега, логично је да човек огладни… Рецимо да сте од оних који преферирају добар и калоричан доручак. Па и ако нисте, ваља пробати. Бурек је храна која се у Србији изузетно цени… Кажу да је једини прави бурек онај с месом а да најбољи праве мајстори из Ниша. Други, пак, тврде да ништа без војвођанских и мајсторија с оне стране Дрине… Свеједно. Било како било, бурек је уз чашу хладног јогурта мелем за стомак. Кажу да је онај са сиром у ствари сирница (у Шумадији кажу да је једина пита са сиром – гибаница), може да буде са зељем (зељаница), многи се заклињу у празан бурек, омладинци преферирају варијације на тему бурека па се одлучују за онај са шунком и качкаваљем, није на одмет пробати ни бурек са печуркама… Бурек је – бурек и уједно закон! Пријатно

Наставиће се