Датум: 14.07.2020., 13:42 / Категорија: Вести
И Ђердап на УНЕСКО листи
Под окриљем Уједињених Нација је и савет за образовање, науку и културу – УНЕСКО, који је 10. јула ове године (2020) ставио подручје Ђердап на листу геопаркова
Овим чином, национални парка Ђердап уврштен је међу најелитнија светска подручја и постао је први геопарк у Србији. Ову лепу вест саопштило је Министарство заштите животне средине. Поменимо, Ђердап се нашао на листи једног од 15 нових геопаркова на свету, а озваничење је дошло на пленарном заседању Извршног савета Унеско-а.
Шта су Геопаркови?
Е, сада, питамо се шта су то геопаркови? Тај термин није често коришћен у нашој земљи, па да појаснимо: то су јединствена, географски целовита подручја која се одликују локалитетима и пејзажем од међународног геолошког значаја, али истовремено и изузетним природним и културним наслеђем.
Геопарк Ђердап има површину од 1.330 квадратних километра, садржи савршене локалитете и феномене геолошког карактера. Најупечатљивији природни феномен у Геопарку је Ђердапска клисура која је, са дужином већом од 100 километара, уједно и најдужа клисура у Европи. Уједно је и најсложенија, најбогатија природним лепотама и историјским грађевинама…
Шта има на Ђердапу?
Ђердапску клисуру сачињавају четири мање клисуре и три котлине. То су Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин Вир, Доњомилановачка котлина, Казанска клисура, Оршавска котлина и Сипска клисура.
Подручје Ђердапске клисуре, најдуже клисуре пробојнице у Европи, одликује се сложеним рељефом са мрежом клусура, кањона и дубоких увала, али садржи локалитете и сегменте који представљају значајна сведочанства о геолошком и геоморфолошком развоју планете. Зато и не чуди присуство бројних крашких појава, локалитета геолошког карактера који представљају заштићена подручија.
Који су споменици природе?
Ту су споменици природе Прерасти у кањону Вратне, Прераст Шупља стена, Тунелска пећина Прераст у кањону Замне и Бледерија. Посебну пажњу привлаче и заштићена подручја од локалног значаја попут споменика природе Рајкова пећина, Бигрена акумулација код манастира Тумане и Бигрена акумулација Бели Изворац која су, поред подручја Националног парка – Ђердап обухваћена Геопарком.
Због специфичног географског положаја, благе климе и расположивих, разноликих природних ресурса, ово подручје било је миленијумско насеље неколицине цивилизација. Оне датирају из времена мезолита, енеолита као и из римског, византијског и турског периода. Ту су и традиционалне куће, цркве и манастири.
Како је дошло до проглашења?
Проглашење подручја Ђердапске клисуре и њеног залеђа – делова планинских масива Кучај и Мироч, за прво подручје у Србији које уписано на листу УНЕСКО Глобална мрежа геопаркова, резултат је вишегодишњег рада и ангажовања домаћих стручњака.
Министарство заштите животне средине је 2014. године покренуло иницијативу за успостављање геопаркова у Србији. Крајем 2015. године формиран је Радни тим за успостављање геопарка Ђердап, који је у складу са Оперативним упутством УНЕСКО – Глобална мрежа Геопаркова, припремио досије за пријаву, који је преко Националне комисије за сарадњу са УНЕСКО достављен Секретаријату УНЕСКО Глобал Геопаркс.
Геопарк Ђердап је успостављен на основу Споразума о сарадњи између Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, јавног предузећа Национални парк Ђердап и општина Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин, којим је предвиђено да јавно предузеће Национални Парк Ђердап буде носилац активности Геопарка.
Шта проглашење значи?
Проглашењем Геопарка Ђердап, створени су услови за развијање пракси и модела за јединствено повезивање заштите геолошког наслеђа и регионалног одрживог економског развоја овог подручја.
Проширењем листе са нових 15 геопаркова у свету, сада је у глобалну мрежу геопаркова уписано 161 подручје од изузетног међународног геолошког значаја које се простире у 44 земље. Међу њима је, свако, и Србија.
Најновија збивања на светској сцени додатно наглашавају значај домаћих локација и домаћег туризма. Ђердап, који је релативно близу било које тачке у Србији, било ком граду, тако добија потпуно нову слику у очима наших људи.
Ово је локација коју без сваке сумње, треба обићи и посетити. Нарочито ако се има у виду да дуж слива Дунава има пуно тога да се види. Ђердап није само хидроелектрана, Ђердап је далеко више од тога, Ђердап је природно богатство Србије које, ето, сада и званично цени и поштује цели свет.
На нама је да га одржавамо и, ако ништа друго, у ситуацији када нисмо у могућнсти да летујемо по иностраним локацијама, посетимо Ђердап. Уосталом, Ђердап је довољно близу тако да може да се организује и целодневни излет.
Кренете ујутру, кући се вратите увече. Под условом да нисте расположени да себи и најближима приредите вишедневно уживање у свим лепотама ђердапског подручја. Уосталом, отиђите до Ђердапа на један дан, видите шта је то што вам се највише допада, па испланирајте нову – вишедневну туру за детаљније упознавање с овом лепотом Србије. А ми ћемо да се потрудимо и у томе вам помогнемо.